1. Parlament i Big Ben
Naravno, odakle početi, ako ne od zaštitnog znaka ovoga grada? Parlament, odnosno Vestminsterska palata leži na severnoj obali Temze. Njena prvobitna verzija izgrađena je još u 11. veku i u njoj su stolovali engleski kraljevi. Palata je u 16. veku stradala u požaru. Najnovije rešenje, građevina u gotičkom stilu, je delo arhitekata Čarls Berija i Augustus Pjudžina. Najstarija prostorija u palati, Vestminsterska dvorana (11. vek), dugo je bila najveća prostorija u Evropi. Služila je za raznovrsne ceremonije, između ostalog za kraljevska krunisanja i pogrebe.
Zanimljiv je momenat iz londonske istorije kada je zaverenik Gaj Foks (Guy Fawkes) 1605. godine pokušao da podigne u vazduh Parlament. Događaj je poznat pod nazivom Barutna zavera. Foks je u društvu ostalih zaverenika koji su planirali da ubiju kralja Džejmsa I, postavio barut ispod Doma lordova. Srećom zavera je otkrivena zahvaljujući anonimnom pismu i Foks je uhapšen. Osuđen je na smrt, ali je neposredno pre izvršenja presude pao sa skele na kojoj je trebalo da bude obešen i slomio vrat. Britanci, kao veliki tradicionalisti, slave ovaj događaj vatrometom i ceremonijalnim paljenjem lomače, na kojoj gori lutka koja treba da predstavlja Foksa lično. Događaj se obeležava 5. novembra.
Big Ben je zapravo nadimak za zvono koje je postavljeno unutar tornja sa satom. Sa 96m visine treći je najviši toranj sa satom na svetu. Naziv Big Ben potekao je od političara Benjamina Hala, koji ga je dobio zahvaljujući svojoj konstituciji. Toranj nosi natpis na latinskom: „Bože čuvaj našu kraljicu Viktoriju“.
Parlament: karte i sve druge neophodne informacije
2. Trg Trafalgar
Najpoznatiji londonski trg nosi naziv po istoimenoj bici iz 1805. godine kada je Britanija odnela pobedu nad Francuskom i Španijom u Napoleonovim ratovima (kod rta Trafalgar u Španiji). Radove na trgu je započeo arhitekta Džon Neš, a dovršio Čarls Beri. Spomenik admiralu Horatiju Nelsonu koji je stradao u bici, dominira trgom. Korintski stub od granita nosi statuu admirala, a sa obe strane stuba nalaze se fontane. Trg je okružen znamenitim građevinama od kojih je najpoznatija Nacionalna galerija, u pozadini.
Trafalgar je nekada bio mesto na kome su se građani zabavljali hranjenjem golubova međutim, vlada poslednjih godina to ograničava kaznama i zabranom prodaje hrane za ptice. Na ovom mestu Britanci se redovno okupljaju iz različitih poriva, od zabave i proslava do demonstracija i protesta. Svake godine, počevši od 1947. Norveška poklanja Britaniji jelku koja stoji na ovom trgu, kao simbol prijateljskih odnosa između dve zemlje tokom Drugog svetskog rata.
3. Londonska tvrđava (Tower of London)
Londonska tvrđava predstavlja kompleks na obali Temze, ojačan odbrambenim zidom i zaštićen jarkom. Njen centralni deo čini Bela tvrđava koju je 1078. godine izgradio kralj Vilijem Osvajač. U više navrata je dograđivana, a Henri III je dodavanjem pratećih objekata učinio ovaj kompleks tada najvećom kraljevskom rezidencijom.
Tvrđava je možda čak poznatija po svojoj mračnoj prošlosti. Bila je mesto mučenja i pogubljenja kraljevskih zarobljenika od kojih su mnogi značajne ličnosti iz britanske istorije: Henri VI, Margareta Anžujska, Ana Bolen, Katarina Hauard i mnogi drugi.
Londonsku tvrđavu čuvaju tzv. Beefeaters (oni koji jedu govedinu) koji su nekada, kada to nije bilo lako dostupno, bili hranjeni kvalitetnim goveđim mesom. Danas imaju i funkciju turističkih vodiča.
Najzanimljiviji stanari tvrđave su ptice, gavrani, koje tvrđava tradicionalno štiti i neguje. Prema lokalnom sujeverju, ako London ostane bez svojih ptica-zaštitnica kraljevina će pasti.
4. Tower Bridge (pokretni most kod tornja)
Da ime ne bi dovelo u zabludu, u pitanju je Tower Bridge, a ne London Bridge, koji leži uzvodno i sa kojim ga turisti često mešaju. Most je podignut krajem 19. veka. Njegov najlepši deo čine dve kule, međusobno povezane šetnim stazama u gornjoj zoni. Ova gornja platforma je postavljena zahvaljujući ideji da pešaci ne moraju da čekaju vraćanje mosta u prvobitan položaj, posle podizanja. Deo između kula sastoji se od dva pokretna segmenta koje pokreće hidraulični mehanizam i tako omogućava neometanu plovidbu brodova ispod njega.
Tower Bridge je poznat po diplomatskom skandalu iz 1997. kada je američki predsednik Bil Klinton sa konvojem automobila u pratnji, bio zaglavljen ispred mosta koji još uvek nije stigao da se spusti. Njegovo obezbeđenje je bilo podeljeno sa dve strane mosta, što je izazvalo skandal i opšte nezadovoljstvo.
5. Britanski muzej
Britanski muzej je prvi muzej na svetu koji je otvoren za javnost. Počeo je sa radom 1759. godine. Hans Sloun, britanski fizičar, je svoju ličnu kolekciju, od oko 70.000 predmeta poklonio kralju Džordžu II, što je bio početak formiranja kolekcije. U početku je postavka obuhvatala uglavnom knjige, stare kovanice i nešto keramike. Danas, muzej poseduje kolekciju od oko 8.000.000 predmeta iz različitih perioda od praistorije do modernog doba
2000. Godine izvršena je poslednja velika prepravka na građevini. Jedan deo biblioteke koja se nalazila unutar muzeja je izmešten, čime je nastao veliki slobodan prostor poznat kao „najveći natkriveni trg“ u Evropi.
Britanski muzej: zvaničan sajt
6. Katedrala Sv. Pavla
Katedrala posvećena svetom Pavlu nalazi se na Ladgejt Hilu (Ludgate Hill) i prvobitna verzija je izgrađena još davne 604. godine. Za njen današnji izgled je zadužen slavni britanski arhitekta Kristofer Ren (Christopher Wren), kome je poverena obnova Londona posle velikog požara iz 1666. Nekoliko njegovih planova u duhu renesanse i gotike je odbijeno da bi, na kraju, crkva bila podignuta prema načelima engleskog baroka. Kupola je napravljena po uzoru na Crkvu Sv. Petra u Rimu i jedna je od najvećih i najviše postavljenih u celom svetu.
Katedrala je bila poprište događaja značajnih za britansku istoriju: venčanja Čarlsa, princa od Velsa i lejdi Dajane, sahrane Vinstona Čerčila, lorda Nelsona i dr.
Katedrala Sv. Pavla: dodatne informacije
7. Bakingamska palata
Bakingamska palata je rezidencija monarha Ujedinjenog Kraljevstva. Džon Šefild, vojvoda od Bakingema, ju je sagradio u 18. veku kao sopstvenu rezidenciju i u njoj je boravio tokom poseta Londonu. Kralj Džordž III je kupio tu palatu za svoju suprugu, kraljicu Šarlotu i ona postaje njihova zvanična rezidencija. U ovom periodu među Britancima je bila poznata kao „Kraljičina kuća“. Prema glasinama, građevina je podignuta na mestu nekadašnje bašte sa dudovima, koju je kralj Džejms III posadio kako bi uzgajao svilene bube. Međutim, budući da je posadio pogrešnu vrstu duda, plan mu se nikada nije ostvario. Tokom 19. veka palata je renovirana od strane arhitekte Džona Neša, a od 1837. sa kraljicom Viktorijom, postaje zvanična rezidencija britanskih monarha.
Od 1997. sa palate se vijori zastava i to Royal Standard, zvanična zastava britanskog suverena, ali samo onda kada je vladar unutar palate, da bi naglasila njegovo prisustvo.
Bakingamska palata: sve potrebne informacije vezane za posete
Vodič kroz glavni grad Velike Britanije
Ovo je samo nekolicina onoga što se može posetiti u glavnom gradu Velike Britanije, ali je neizostavno za sve ljubitelje istorije, kulture i umetnosti. Od drugih atrakcija spomenula bih još: panoramski točak „Londonsko oko“, Covent Garden i Hajd park sa Kensington baštama, ali o ovome i nekim „ležernijim“ obilascima Londona biće više govora u nekom drugom tekstu…
Tekst i foto: Katarina Hadži-Minić
