Belina zimskog dana
Ruga se mojoj seti,
Previše je vremena prošlo,
Previše noći u samoći.
Otkopčavam svoje snove.
U njih ti lako uđeš,
Da te bar pustiti mogu
Da na javi mi šetaš.
Zatočenik sopstvene muke,
Sa dušom punom ožiljaka
Skrivam se od pogleda srećnih
Pod velom neizrečenih reči.
