fbpx
spot_img

Maja Stanković: Žena koja ponovo voli

U meni postoji neko,

A mislila sam da je davno umro.

Sada čujem taj odjek,

Prodire iz dubine,

Lako ga oslobađam,

Ne želim da ga ugušim.

Moraš da čuješ i ti,

Zato ćuti, ne želim više da tajim.

 

Bezbroj puta prevarena,

Izigrana i povređena,

Zaklela se da nikada neću posrnuti.

 

Sa tobom sam reskirala,

Pustila te u odaje duše svoje,

Da odagnaš bol,

Da oteraš dugu tuge.

Oslobođena ropstva jada,

Noćas ti priznajem sve,

Ovaj odjek iz dubine

Je odjek žene koja ponovo voli.

 

Nemoj našu ljubav

U prah da pretvoriš,

Nemoj ove zlatne niti što nas vežu

Da presečeš.

Vodi me poljem osmeha

Da uživam u treptaju žudnje,

Nemoj da žuriš,

Mi nigde ne kasnimo,

Imamo sve vreme ovog sveta.

Maja Stanković
Vranjanka, koja se svakog dana lati olovke i papira i stvara, jer njen unutrašnji žar za pisanje nikada ne jenjava. Objavila je dve knjige, roman "Posle svega" i zbirku poezije "Budne uspomene". Zastupljena je u mnogobrojnim zbornicima.