U izgubljenom vremenu,
izgubljen korak je svaki.
Sleđen i opor čemer,
ko krilo samrtne ptice.
Uzalud iznuđen osmeh,
i bestežinske reči…
Borama bol ne da…
Novu konturu i lice.
Ja nisam tvoja krv.
I nisam pesma tvoja.
Gola je sila sudbe…
Listopad nespokoja.
U krvi tvojoj me nema..
Na bolu osmeh zidam…
Izdaću, znam, sebe…
Ali, nas neću da izdam…
Samo mi odjek odgovara.
Nude mi proleće, za poneti.
Ja nisam tvoja krv.
Ti ne znaš mene voleti.
Raspolućene misli,
kao dogoreli plamen ugaraka…
Niko sam, vazda, tebi…
Ona…
Što čuva večnu vatru…
Vestalka.
Bez zvuka žamor zaseca.
Kožu rijem rukama golim.
Ja tvoj sam, dušo, Niko.
Velika, koliko volim…
