Apostolos Cipidis
Rođen u Solunu. Majka mu je Srpkinja. Studirao MBA. Sluzio vojsku u Srbiji. Bio je oženjen u Srbiji, ima dva sina od 18 i 13 godina koji žive i sada u Srbiji. Biznismen, vlasik tri firme u Srbiji, a u Grčkoj ima u vlasništvu kladionice, hotele, kao i firmu za konsalting. Na Forsoboj listi najbogatijih Evropljanina nalazi se na 44. mestu. Aktivan u političkom životu Srbije i Grčke. Direktor Rothschild foundation za balkanske zemlje. President great United mixed europe lodge, President sigma world lodge koja ima 2 540 000 članova širom sveta. Živi na relaciji Atina-Solun-Beograd-Njujork.
Gospodine Cipidis, kako je masonerija ušla u vaš život? Šta je to što vas je zainteresovalo i šta vas je toliko godina držalo blizu njega?
Masonstvo je ušlo u moj život 1995. godine u Beogradu, Srbiji i kasnije u Grčkoj.
To je ušlo u moj život jer nisam bio pokriven „nameštenim“ znanjem-hranom, koje je dao poznati obrazovni sistem i od malih nogu sam tražio odgovore na svoja neodgovorena pitanja. Ono što me je zaintrigiralo je činjenica da prostor čine sjajni ljudi i mislio sam da ću pronaći odgovore. Kao što se desilo. Što se tiče života i karijere, masonerija mi je jasno stavila pozitivan predznak.
Da li ste se žrtvovali da biste dobili ovu poziciju i koliko Vam je ona važna?
Da li sam se žrtvovao? Ne mislim da je termin povoljan, jer sam služio i služim, a da ikad ne osećam da nešto žrtvujem. Uvek sam bio mišljenja da kralj treba da bude sluga naroda, a ovaj stav je govori da najčasniji zidar može da živi, to je nagrada i usput mu daje pravo da služi kao „kralj“.
Uvek sam igrao ulogu osobe koja je za ostale članove morala da pronađe rešenja za njihove probleme, a za to je potrebno mnogo posvećenosti i vremena.
Da li vam je masonerija pomogla u životu i karijeri?
Mnogo mi je pomogla, odlično me naučila reči Saradnja, timski rad. Cilj. Čak i u mom poslu izbegavamo reč „rad” koja podseća na neka druga mračna vremena. To mi je dalo osnovu u mom životu i karijeri da svakodnevno primenjujem BRATSTVO, SLOBODU RAVNOPRAVNOSTI. To mi je jasno otvorilo druge profesionalne horizonte jer je lanac loža globalan tako da mogu lako da proširim svoje profesionalne aktivnosti.
Kako se može postati član? Koji uslovi postoje i koje veštine su potrebne? Koje su njene obaveze i kakvu ulogu igra politički i ekonomski položaj naroda?
Član se postaje nakon navršene 21. godine života. Indiferentni smo prema njegovom političkom stavu i njegovim finansijama. Na kraju krajeva, to bi bilo u suprotnosti sa jednakošću koju, kao što sam pomenuo, zagovaramo. Mora da je mali tragač za istinom uopšte. Na našim mestima se čuvaju mnogi svetski nepoznati dosijei koji vam daju pristup ovoj istini. Mora da traži, a pre svega mora da zna da poštuje različitost vere, političkog delovanja svakog od nas i da oseća da će biti član velike zajednice.
Šta je cilj ljudi koji pripadaju bratstvu?
Cilj ovog konkretnog bratstva, jer su od bratstva do bratstva ciljevi definitivno različiti, jeste da prenese prvo na naše članove, a preko njih potom i na spoljašnji svet znanje. Znanje koje su naši prethodnici hteli u drugim vremenima da daju svetu i okusili vatru! Cilj je da se prenese sistem vrednosti koji pre svega ima samu ličnost, a zatim sve ostalo. Čovek je jedini koga zaista poznajemo, ostalo je u sferi teorije, pa je naše bratstvo usmereno na poboljšanje samog čoveka, duhovnog i životnog standarda.
Da li mislite da masonerija utiče na ekonomsku i političku situaciju svake zemlje i kako?
Naravno, ako pogledate zemlje koje su mnoge od svojih društava, kao što su Amerika, Francuska, Australija, Engleska, bazirale na tektonskim strukturama, njihove ekonomije, njihovi sistemi i uopšte životni standard ovih zemalja je nekoliko decenija ispred drugih.
Kakvu ulogu igraju različita verska uverenja?
Različita verska uverenja, ali i naša politička ne igraju nikakvu uglogu. Interesuje nas samo da svako od nas ostavi svog boga kod kuće, jer razlog njegovog dolaska nije da se bavi verskim stvarima. Bitno je da institucija funkcioniše kao organizacija, a ne kao prozelitska organizacija, pa otuda i teškoća pridruživanja nekome, inače bi svaka druga osoba bila naš član. Religija je deo koji je lični. Moj Bog je Isus Hrist, nekoga ko sedi na pozicijama mimo mene Alah. To nas ne sprečava da koegzistiramo u svemiru.
Da li su grčke lože povezane sa međunarodnom mrežom?
Grčke priznate galerije deo su međunarodne mreže za komunikaciju sa braćom loža u inostranstvu. Postoje visoki saveti čija je uloga da organizuju sve lože. Jedan od njih je i Svetski savet mešovitih loža, kome sam imao čast i zadovoljstvo da izaberem njegovog predsednika. Dakle, ova mreža je verovatno najveća mreža na svetu, zajedno sa Mekdonaldsom. Mi smo svuda!
Da li organizacija želi proširenje i ako želi, po kojim kriterijumima bira?
Proširenje je uvek legitimno, ali nije cilj samo po sebi. Način na koji nikada ne sudimo i ko može biti deo proširenja uvek je drugačiji u zavisnosti od vremena kroz koje prolazimo. Želimo da proširimo naš način razmišljanja, koji se zasniva na izgradnji prvo misli, a zatim na njenom utemeljenju na tektonski način. Da to prenesu spoljnom svetu čak i ako nisu naši članovi.
Koje privilegije uživaju članovi organizacije?
Oni uživaju privilegiju pristupa kognitivnim datotekama koje drugi nemaju. Prelepo društvo ljudi koji, ako ništa drugo, njihov nivo im omogućava da vam prenesu kvalitet. Oni uživaju u timskom radu. Udobnost izražavanja sa slobodom. Nešto što ljudima nedostaje. I jasno neke druge privilegije vrlo ozbiljno, a to je solidarnost, pružanje pomoći svim članovima. I ogromna privilegija da se nikada ne osećaš sam!
Šta imate da odgovorite na maglovite tračeve koji postoje?
Rekli ste maglovite…Obično kada se magla spusti otkriva prelep pejzaž. Najpre, da, izgleda pomalo zastrašujuće. Tako je i sa nama. Najpovršniji ljudi stoje u magli koju smo mi sami postavili. Najtraženiji ulaze u ovu maglu i vide drugi pejzaž…
