NEMIR
Kosti su pokupile sav vetar, izvor sam oluje
što za oblak misli lepi
da sa kišom i moje suze padnu
da suvog oka istinu gledam-
uvelu dušu što moli za cvat
……………………………………………..
Na krilima vazduha mehur tuge
diše ko prolećni pejzaž
pupoljak sam umiranja,
I ŽIVOT rasutog pepela
Ogrnut šalom patnje,
hrapavog glasa izgovaram
porode košmara, snove poginule
u bici za stvarnost
U meni živi množina što me deli
svakog dana od sebe sam dalji
ali,kad odem neću otići
biću zapisan u pesmi…
Slivaću se niz mastilo neko
kao reč što opisuje nemir
