fbpx

Marko Stanojević- Nemir

NEMIR

Kosti su pokupile sav vetar, izvor sam oluje
što za oblak misli lepi
da sa kišom i moje suze padnu
da suvog oka istinu gledam-
uvelu dušu što moli za cvat
……………………………………………..

Na krilima vazduha mehur tuge
diše ko prolećni pejzaž
pupoljak sam umiranja,
I ŽIVOT rasutog pepela

Ogrnut šalom patnje,
hrapavog glasa izgovaram
porode košmara, snove poginule
u bici za stvarnost

U meni živi množina što me deli
svakog dana od sebe sam dalji
ali,kad odem neću otići
biću zapisan u pesmi…

Slivaću se niz mastilo neko
kao reč što opisuje nemir

Marko Stanojević
Marko Stanojević
Rođen u Negotinu 02.03.1992. Objavio svoju prvu zbirku poezije u septembru 2016. godine “Na vetru ljubavi i tuge", čiji je recezent Matija Bećković. Dobitnik nagrade za najeteričniju poeziju na manifestaciji “Orfej na Dunavu” 2016. Ostvario saradnju sa glumcima koji su govorili njegovu poeziju.