Dodjem ja jutros na gajbu sa žuraje, ono bakuta na vratima. Ejjj tek je šest sabajle.. Kažem: baba što ne spavaš? Ona ljuta, ne ulazi u spiku. Prodjem pored nje i odem u svoju sobu. Telefon sam zaboravio sinoć na gajbi, ko zna ko me je tražio, ko zna kome sam trebao..
-Davideee, je l’ si ćiku? –poslala komšinica Marina.
-Davide sine kad se vraćaš? Prva sam smena, nemoj da brinem. –naravno keva.
-Davide tebra š’a je sa tobom čerasve?? Došao bih na tvoju gajbu moramo ziku da narežemo.. –drugar Ivan.
Par propuštenih poziva, te šveca, te keva, ćale jednom zvao, baba tri putaaa eeej..
Aman ljudi ono u kom ste zonu?? Pa u nekom sam gasu bio, riba me zvala na žuraju morao sam da idem sa njom. Iskreno tićbra pre bi mi bila ortak nego riba, luda je kaoo strujaa.. Al’ ono laganica, skroz opušteno, baš smo se skapirali. Majke mi gotivna je skroz.
Toliko sam se cimao da je smuvam, ona bre ništa. Sva je otkačena, zeza se, ništa preterano baš ali baš je top. Znači onooo..
Al’ nije zainteresovana.. Jbg.
Negde iznad ponoći brate, pojavi se jedan tip. Ja blenem, kao u fazonu otkud ti tebra?? Baš je nekako čudan bio. Skroz berštre fazon. Što si ti došao jbt? I to baš uz Miru stao, jes da mi nije nova riba al’ ono odlepio sam za njom.
Mota se on oko nje, motam se ja oko njega. Blene nešto, tebra žvalavi za njom. A ona ništa. I tako ja ostanem trezan..
Posle njega pojavi se neka likuša, eee riba neka blondi. I poče da se uvija oko Mire. Ja tebra u šoku. Haos u glavi.. U nekom sam fazonu: ej šveco, šta do..?
Ćutim ja, skroziram pogledom. Kad ono bum! Ja iskolačio oči.. Jbt moja Mira ima ribu. Ja kao auu u tom se smeru furamo.. Zato je nisam interesovao ja!
Bruda okrenem se ja kažem Hg, furam gajbi..
Tako sam naleteo na Ćomija. Ušli u spiku, bla bla..
Kaže Ćomi ae na vopi. Ja kao aee..
Ej tebraa.. otkinuli smo se. Olešili. Ono do koske..
Ostao sam malo do jutra da se saberem i da furam ćiku pa da palim u školu. Dobro je da sam druga smena. Znači zona sumraka.. keve mi..
Nisam neki frajer, ono kul sam.. Al’ da Mira ima ribu.. Zatreskao sam se, a ona baš neobavezno meni pred očima tu..sa njom..
Brate djozle da sam nosio probio bih stakla i ostali bi okviri samo koliko sam blenuo.
U školi pričam ortaku šta mi se desilo sinoć. On se komirao. Kaže: bruda da l’ jbt?? Kažem etoo.. Matora me zaludela i ispao sam pacsle. On se dečko frapirao kao da l’ si Davide uboo neku Miru??
Ja kontam, stoji ona stara: Ispod Mire sto djavola vire!
Eee ortaci, ovako zvuči sleng, današnje generacije. Kako je zvučalo ranije, kako zvuči sada, kako će za godinu dana zvučati, zaista ne znam. Interesantno je što svaka generacija ima svoju kulturu, koja se gradi prema njima i obeležava ih za sve godine.
(Hg – inače je hemijski element, ali metatezom reči ,,živa“ dobija se reč ,,važi“)
