16. Decembra 2019. | 12:18
Početna / Magazin / Milan Pajević: Petak, a nije trinaesti…

Milan Pajević: Petak, a nije trinaesti…

Na poslu. Razgovori u kuhinji pored kafe aparata:
“Upravo sam došla iz kuhinje gde sam ja oprala tanjir od doručka, a koleginica kuvala kafu. Ćas, po ćas, kaže ‘e, nisam ti rekla da sam pročitala knjigu!’ ‘I? Kakvi su ti utisci?’, pitam.
Sin piše fantastično. NIKAD NISAM PROČITALA LEPŠI OPIS JESENI NIGDE. i njihov odnos je divan, otvoren, fantastično.’ (ST)

STRPI SE
Juče jesen svratila u Boston na dan. Noge mi se bejahu smrzle tokom noći jer sam prozore ostavio otvorene ne očekivavši je, a ona se uvukla krišom i nije htela da me budi nego legla pored mene da se malo odmori od puta. Kad sam ustao bila je svugde. Moja jedina strast.
I tako sam se ceo dan zaljubljen u miris i sitnu kišu šetao gradom i buljio u izloge. Gledao knjige, ponovo sav zainteresovan u sve što se dešava u ovom gradu. A na sebi sam nosio džemper isključivo za ovu priliku – jesen usred leta. I ona se smešila smirene duše. Srećna što sam je primetio i odvojio dan za nju. A ja sam u stvari sve vreme čekao uplašen da ni ove godine neće ostati dugo. I neće, znam, al’ uspela je da se provuče bar na kratko pre vremena tek da mi da do znanja da je tu. Danas je već negde drugde. Bukovski jednom reče da moraš da prihvatiš ono što ti se da, i to je bilo to – juče.

Boston, 14.8.1998. god.

Iz knjige PLANINA KOJA ME JE VOLELA bostonske i druge priče
Fotografija : Jesen u Bostonu, google pfoto

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Milan Pajević

Milan Pajević
Rođen 1952. godine, u Užicu, u porodici prosvetnih radnika koji su u to vreme službovali u Bosanskoj Vozući. Obično kaže da je prohodao (detinjstvo i niže razrede završio) u Virovu, osnovnu u Arilju, gimnaziju društvenog smera u Požegi, i kada su svi očekivali da će kao pisac “Najlepše pesme Radio Beograda 1970.” da krene na neki od društvenih fakulteta, položio je prijemni ispit na Mašinskom, upisao ga i završio. Napisao je knjigu “Pitao bih” koja je objaljena na ruskom i srpskom jeziku. Objavljivao na ruskom, ukrajinskom, engleskom i švedskom, a većina eseja napisanih u poslednje vreme nalazi se na portalu “Naš Nedeljnik”. Pokušava da dokaže da se kulturom i umetnošću može spasti svet. Oženjen je, otac četvoro dece, i deda istom broju unuka.