Kad godine dodju po svoje,
čovek shvati gde je grešio.
Nisam te imala kad si mi trebao,
da mi se javiš, kasno si rešio.
Nisi bio kraj mene
kada sam duvala svećice.
Nisam mogla da ti se pohvalim
kada sam redjala petice.
Nisi bio uz mene
da me podržavaš i bodriš.
Sad ni mene nema kraj tebe
da ti skuvam kafu ili čaj,
ne znam šta voliš.
Kad su godine došle po svoje,
ti pomislio si da sam prostodušna.
Prošlost me je naučila da se borim,
a ti si me naučio da budem ravnodušna.
Nisi bio kraj mene
ni u jednom momentu teškom.
Nisam mogla da ti se poverim
kada sam redjala grešku za greškom.
Nisi bio uz mene
da me podigneš iz blata.
Sad nema ni mene kod tebe,
da ti pokucam na vrata.
Kad godine dodju po svoje
vrate se slike, toga se bojiš.
Volela bih vreme da vratim,
da skuvam ti kafu il čaj,
al ne znam šta voliš.
