fbpx
spot_img

Miloš M. Simić: Koža

Čuo sam da mesečina

privlači srodne duše

Pa zagledan u nebo

kao pas lutalica

Tražim pomilovanje

mesečevim menama

U novorođenoj smrti.

*

Juče sam gledao

usnulo jagnje

Kako daje kožu svome

vuku,

Jutarnju svetlost na

dlanovima svojim

I prozračno sive

oblake.

*

Radovao sam se kiši.

*

Orlovo pero tvori

ljubavnu pesmu

Pa se krijem u tvoje

zagrljaje!

Ne smej mi se,

Ne ujedaj pogledom

tišinu,

Ne brani vetru

besmrtnost!

*

Usporih korak da

osetim ljubav…

No, daljine malih

koraka su najteže.

*

Večernje nebo

prostranije je

pesmama zvezda

U noćima u kojima se

privlače srodne duše.

*

Gde si

Moje sve?

Miloš M. Simić 
Miloš M. Simić 
Rođen je 1986. godine u Kragujevcu. Po obrazovanju je diplomirani pravnik. Poeziju objavljuje u zbornicima kao i na internet portalima. Objavio je zbirku pesama Mesečeva beseda (uz dve čaše vina i sat vremena) u izdanju Umetničkog horizonta. Posebno je ponosan na drugo mesto na "Sremskokarlovačkim pesničkim brodovima" 2021. godine, u okviru teme posvećene životnom delu Đorđa Balaševića.