fbpx
spot_img

Miloš M. Simić: Pero

Napolju je suvo vreme

Od kojeg man puca koža na rukama.

Bal dvorskih luda

Cepa nam obraze

I više nismo isti.

 

Hodam među ispraznim stranicama,

A i šta je među njima

Samo jedna prazna hartija?

 

Noć satire dan, znam,

Ne bi joj bio prvi put

Jer njena je krv plemićka.

Mojim se venama razliva jeftino vino.

 

A ja bih da je nasmejem

I postidim svojim pogledima

Dok se uvija pod usnama

I sazreva svojim mirisom

na mom jastuku.

 

Nemo čuvam svet

U kom i dalje mogu biti svoj

Kako bih joj utkao u talase kose.

 

Napisaće,

kaže mi noć,

sonet o ljubavi.

I tiho, tiho prede u mom zagrljaju

Svoju baladu o zori

Kao uspavanku listovima

Koji iščekuju svoju priču.

 

Ne pamtim kada sam

Tako dobro spavao

Kao posle nje.

Miloš M. Simić 
Miloš M. Simić 
Rođen je 1986. godine u Kragujevcu. Po obrazovanju je diplomirani pravnik. Poeziju objavljuje u zbornicima kao i na internet portalima. Objavio je zbirku pesama Mesečeva beseda (uz dve čaše vina i sat vremena) u izdanju Umetničkog horizonta. Posebno je ponosan na drugo mesto na "Sremskokarlovačkim pesničkim brodovima" 2021. godine, u okviru teme posvećene životnom delu Đorđa Balaševića.