fbpx

Branka Vojinović Jegdić

Branka Vojinović Jegdić
64 OBJAVE0 KOMENTARA
Rođena u Pljevljima 1962. godine. Živi u Podgorici. Piše savremenu poeziju, poeziju za djecu, haiku, prozu, aforizme, satirične priče, prikaze knjiga a bavi se sakupljanjem narodnih umotvorina. Za svoje stvaralaštvo više puta nagrađivana. Haiku poezija prevedena na mnoge jezike i zastupljena u više svetskih antologija. Nagrađivana na međunarodnim konkursima. Objavila knjigu poezije: I tamo me ima. Ostajem u pjesmi je u štampi. Priredila knjigu Pisma balkanskih žena kao i Antologiju haiku poezije u Crnoj Gori, Gorski biseri. Takođe je "ambasador" za haiku poeziju iz Crne Gore pri UNITED TANKA AND HAIKU SOCIETY, najbrojnijoj međunarodnoj udruzi haiku pjesnika u SAD-u, te je na listi EURO top 100 Haiku pjesnika, Krzystoffa Kokota iz Poljske. Član je više književnih klubova. Član Haiku udruženja Srbije i Crne Gore, sa sjedištem u Beogradu. Član UHTS stacioniranom u SAD. Član Udruženja književnika Crne Gore.

Branka Vojinović Jegdić: Zvona

Jevremu Hajdukoviću Dođe u svanuće na obalu, osluškuje pjesmu razigranih vala, pjenušavi šapat iz dubina i odlazi pun snage. Prođe pored stijene sa koje savijen bor samotnjak godinama odolijeva crnim, kosmatim talasima što...

Branka Vojinović Jegdić: Kucanje

Znam da si me potisnuo Negdje u zapećak svog srca, Možda ti ponekad Nažuljam rebra I tako pomisliš na mene. Sakrio si me i od sebe U nekom ćošku zaborava Izviriti...

Branka Vojinović Jegdić: Upitnik

Nisam azilant, ni gasarbajter ali satnica mi je manja od njihove. Imam ličnu kartu, ne treba mi zeleni karton, ovdje sam od nastanka, od predaka a kao da nisam! Mogu da radim kod Kineza...

Branka Vojinović Jegdić: Kišobran

Od kada te nema ja sam osuđena da krčim danima tupim mačem prašumu tuge i u tom beznađu posustala padam i naglas plačem. A samo sam željela da mi držiš ruku dok po livadama bosonoga...

Branka Vojinović Jegdić: Pristala bih opet

Na  čije  sad  rame  ja  glavu  da  stavim Kome  da  se  predam  lomna  ove  noći Kada  si  mi  rekao  da  te  zaboravim Da  se  tugom  ogrćem  u  samoći.   Bila ...

Branka Vojinović Jegdić: Zapetljan

Jesi  li  došo  s  petlje Te  si  sav  zapetljan, Odriješi  više  usta Prokameni  da  znam Što  si  došo, Jesu  li  te  tvoji  poslali Da  nešto  išteš Ili  si  nako  sam,  na  svoju  ruku Riješio  da  dođeš Nu,  prozbpro Da  ti  čujem  glas Ima  li  snagu,  onu  junačku Ili  je  piskav  ko  u  ženskinja, Deder  reci  sokole Da  znam  šta  mi  valja  činiti Treba  li  šta  da  uradim  za  tebe, Jesi   li  se  umorio? Ajde  da  odmoriš, Popij  rakiju,  sad  će  i kafa, Daj  Vukosava  kafu  čojeku Nema  da  nemoš Ti  si od  ljudi,  iz  junačke  kuće Đe  se  zna  ko  je  ko, A  i  viđen  si  vala, Nema  ti  mane. U  kolo  da  se  uvatiš  Bio  bi  kolovođa Mobi  svakoj  kosbaša, U  ratu  jurišnik, U  svatovima  vojvoda, Od  tebe  širok  trag  osto. De  progovori Kojim  dobrom  dođe, Nije  valjda  po  nekom  zlu Daleko  bilo, Ne  bi  ti  loš  glas  nosio, To  je  za  jadove... Reci  omrknućemo  u  ćutanju.   Pušti  to  dijete,  Što  si  ga  saletio Od  tebe  ne  može  reći Što  su  ga  poslali.

Branka Vojinović Jegdić: Haiku poezija

The Results of the 19th HIA Haiku Contest   入選 (Honorable Mentions)    Branka Vojinović Jegdić(Montenegro) ブランカ・ヴォイノヴィッチ・イェグディッチ(モンテネグロ)   in the sand            砂の中で the sun crushed     太陽がつぶれる into pieces         こなごなに   na pijesku sunce se lomilo na komadiće   (jedina iz regiona)

Branka Vojinović Jegdić: Vječnost

Zaustaviću  večeras vrijeme Neka ostane iza vrata, Neću mu dozvoliti Da uđe u moju sobu, Da upropasti ovu ljubav.   Zaustaviću večeras časovnik, Te proklete sate Što brzo odmiču Kao planinski potok, Neka ova...

Branka Vojinović Jegdić: Miličine ograde

Posvećeno Vesni Raonić Simunović   Hajde da napravimo kolibu U Miličinim ogradama. Tamo gdje je bilo guvno I jedan veliki drijenjak U čijem smo hladu Nalazili utočište Od zajapurenog sunca.   Okupimo se ovog...

Branka Vojinović Jegdić: Parobrod

Mogu  li  da  uskočim U  tvoj  stari  parobrod (očigledno  zalutao) Što  plovi  niz  vrijeme I  nema  zadnju  stanicu.   Prima  li  on  skitnice Koji   tumaraju  svijetom U  vječnom  traganju I  rastakanju.   Prima  li  izgubljene U  ovom  haotičnom  zalasku Potrošenih  šansi I  promašenih  puteva.   Mogu  li  da  uskočim U  poslednjem  trenutku Da  se  ne  predomislim I  spasim  sivila.   Nauči  me  da  kormilom Izbjegnem   buduće  zamke, A  ja  ću  već  znati Kako  da  zapalim  plamen Kojim   će  stari  parobrod Ploviti  do  beskraja.

Običan dan – Branka Vojinović Jegdić

Ona se više ne obazire, Na težinu riječi, Ne bole je, Ne znače joj ništa, Prijetnje lovi prkosom Lomi ih na komadiće, Ne boji se Njihovih krhotina, Nazdravlja podrugljivo, Ironično se smije I gleda...

Vjerovanje – Branka Vojinović Jegdić

Juče  sam  prolazila Pored  radnje  sa  čudnim  imenom ,, Rasprodaja  želja ,, I  ušla  sam Kao  privučena  magijom Vlasnik  je  bio  još  čudniji Imao  je  masku  na licu Šareni  ogrtač I  veliki ...

Branka Vojinović Jegdić – Osmjeh

Kupi  mi  jedan  veliki  osmjeh Kod  vašarskih  prodavaca Sa  brbljivim  papagajima, Šarenim  maramama I  drvenim  sanducima, Donijetim  starim  lađama Sa  dalekih  putovanja. Kupi  mi  jedan  široki  osmjeh Da  ga  okačim  na  lice I ...

Pridruži se našem timu!

Promocija humanih vrednosti

Hit VIdeo