U mirisu vetra
oblačim belo
i devičanskim nedrima
prijanjam za život
gutljaj noći
komad stiha
uz lako podrhtavanje zvuka
slučajno dozvan trenutak
kao darežljiva iluzija
mitskih ostataka
nahvatam šaku tkane svetlosti
pero umačem u rastopljeno zlato
osmeh da ti nacrtam
otvori oči
pogledaj
osvrni se
sve tvoje Večno i Zauvek
pretvaram u Sada
