Februar je mesec, a godina neka,
nije važno koja, već da se čeka.
Polako mi svojom brojkom preti…
Danas sam rođen, a sutra ću možda mreti.
Gledam svoje telo golo, belo.
Koliko li je žena na njega selo?
Da li bi ga bez odeće kleti…
Danas sam rođen, a sutra ću možda mreti.
Prijatelji su svuda oko mene.
Malo ih je, ali tu su i njihove sene.
Osećam na vratu njihov dah sveti…
Danas sam rođen, a sutra ću možda mreti.
Čelo mi rosi, kosa mi se masti,
polako prestajem u visinu rasti.
I sve je teže to podneti…
Danas sam rođen, a sutra ću možda mreti.
Fanfare se još ne čuju,
medalje se i dalje kuju.
Što sam napisao, to ću i žeti…
Danas sam rođen, a već sutra ću možda mreti.
