Tri godine bez trzavica,
tri godine bez nerviranja,
tri godine vez visokih potpetica,
tri godine bez maltretiranja.
Tri godine bez osećanja,
tri godine praznine,
tri godine lažnih obećanja,
tri godine pada sa visine.
Zaustavila me je ona,
sasvim obična i sasvim prosečna.
Nekad umiljata, nekad odsečna,
jednom rečju – spona.
U početku je bilo lepo.
Vas bar ne bih lagao.
Dok sam joj preko telefona tep`o
i dok sam je u grad zvao.
Tako se to mučki u mene usadi.
Džaba beše rakija i cigara.
Ona je bila u svojoj baladi
dok sam ja gledao kako sve moje izgara.
Pretvaram se u bolno osećanje
koje svakim danom sve više raste,
a zbog njenih obećanja
trebaće mi tone zubne paste.
