Bio jednom jedan paravan
težak, ogroman i beo.
Iza njega se mogao skriti čitav karavan,
a da ga ne vidiš ti, što si ispred njega seo.
Priče o tom paravanu
pričali su i stari i mladi
sve dok jednom u taj grad ne banu
ona koja štiklom cveće sadi.
Vetar zamrsi njenu kosu,
golobradi mladić iza nje pade,
smeteni prosjak pivo prosu…
Tek, duše počeše da se slade.
Pričali su posle da je toga dana
probala dva grudnjaka iza paravana.
A da li su bili petica il` četvorka
znala je samo prodavačica Borka.
Dug je bio taj dan vreli
kad gradskom kafedžiji iznenada svanu,
kad sred pijanih ljudi što su se sreli
pade legenda o slavnom karavanu.
Neki su rekli da su je videli celu,
neki, pak, ruku, nogu, a i nešto treće…
Tek, zamišljajući je onako belu
dobiše nasmejani komad sreće.
