***
On se ne krije
već je otišao daleko
da suncu suze pije
da se ne bi ko opek`o.
Vrelina mu pluća prži
dok sa sebe kožu skida
pokušavajući da izdrži
al` već mesto sunca rida.
Zaljubljena žena
Jesen je prolazila, zima dolazila, ona odlazila…
A bila je tako mila,
uvek je nešto snila,
stalno zaljubljena bila.
Otišla je opet žena,
ostao sam potpuno sam.
Bio sam njen deo dok bejaše zaljubljena,
od slike njene osta smo ram.
Nisam je vukao za skute,
nisam joj cipele celivao.
Glumeć poraze ljute
za njom sam suzom vodu polivao.
Izašla je iz mog srca na svetlost dana
i tek tada je videh u licu pravom…
Tad mi nestade iz grudi rana
i nasmejan okretoh se za prvom kravom.
