- Nisam ni ja prema njemu bila iskrena. –
Reče između dva dima cigarete. Odjednom i niotkud.
- Nemoj tako da me gledaš ni da mi se smeješ. To je jedina istina. Gledam te i želim da ogolim dušu pred tobom, ti si moja sestra, po suzama.
Dok ju je bez daha slušala, ponekad samo spuštajući pogled prema pepeljari u nameri da se reši pepela. Kako iz cigarete tako isto iz misli.
Slušajući , polako je shvatala deo po deo svoga bića. Kao da je pričala sa ogledalom. Ogolevajući sebe ona je skidala njenu kožu, deo po deo.
Iako je mislila da je prodrla u sve svoje dubine, spoznavajuci sve vrline i mane. Da je temeljno i polako oblikovala svaki detalj iz dela, postupaka i razmišljanja. Ona je u stvari tek tog momenta priznala sebi najskrivenije tajne i misli.
Zaista, nismo bile iskrene, ni ti ni ja- reče joj. Dok su nas lagali oni koji su nas povredili mi smo im prećutale da osećamo tu laž. Prećutale da smo mislile da imamo moć to promeniti. I da smo u njima volele ideju o njima nikako njih onakve kakvi jesu. Celo ovo vreme mislile smo o tome da li smo srećne pored njih, nikad i nikako da li su oni srećni pored nas. Oni su krivi , u to nema sumnje. Ali i nas dve. Lagale smo. Iako je naša laž misaono bila zarad nekog dobra ali LAŽ je LAŽ ma kakvim imenima je mi zvali. Znaš,čovek u stvari sreće onakve ljude kakav je negde duboko u sebi i on sam. Iskrenog čoveka, ogoljenog pred nama kao što smo ovog momenta nas dve, srešćemo tek onda kada smo spremni učiniti isto. Razumeš? Moramo biti bolje da bi nama bilo bolje. I to što mu nikada nisi rekla da ga voliš, a volela si ga i voliš ga, i to je tvoja laž. Laž ista kao njegova što je rekao da te voli a nije te voleo. U čemu je razlika? Lagali ste se obostrano i to je suština.– reče u dahu gaseći poslednju cigaretu u kutiji.
Za 21 gram koliko kažu da teži duša, izašle su lakše.
Napolju je padala jaka kiša. Nije im smetalo. Taman da se ne razlikuju njene kapi od suza.
Od suza dve sestre. Po suzama.
