Nisam oduvek bio nestrpljiv u ljubavi. Bio sam strpljiv do nesmelosti. Bio sam strpljiv do bola. A onda me je bol naučio, bolje rečeno – primorao da svoja dopadanja nekom na prvom osetnom pragu bola i iskažem.
Dešavalo se da sam mesecima i godinama voleo neku osobu, a nisam smeo da joj to kažem…dok me je bol razjedaо iznutra. A onda, učenjem i shvatanjem pragova bola, spoznao sam da sam primoran da u određenom trenutku, ne čekajući previše, tu ljubav i izrazim, kanališem rečima. Uvek i dokazano nespretno i previše brzo.
Brzina se ogledala u nečekanju, a nespretnost se ogledala, i vremenom postajala sve veća, u iskrenosti. Što sam bio iskreniji i otvoreniji u trenutku izjavljivanja ljubavi – to je rezultat bio sve gori i gori. Nešto poput utakmice u kojoj dobar tim ili pojedinac primeni sve što ume i može – a opet na kraju izgubi. Iz nepoznatih, meni sada poznatih, razloga.
Ali, ja i dalje guram istu priču, i dalje pravim svoju bajku, ja i dalje živim svoj san. U ovozemaljskom životu sanjam. Pravo koje mi ne može oduzeti niko i san koji mi može ostvariti samo tvorac.
