Kapi kiše
bez tebe nigde
sa tobom u naručje
raširenog kišobrana
odveden beztraga
osluškujem kapi kiše
sve tiše dišem bedne
dokučive glasove
iz potaje mraka
samo kroz nesan
otvaram vrata
oslobodjen straha
da još uvek postojim
priseban na dodire
zluradih pogleda
na ivici noža što me seče
kao mačem u kamenu
dok istina ne očekuje
ništa više od same laži
probudjene u kamenu.
