Buvlja pijaca
Tek što je kročio na buvlju pijacu, Zoran je primetio da ga jedan čovek prati. Odmah je pomislio na džeparoša. Na koju god stranu da je krenuo, tajanstveni je činio isto. Posle nekog vremena odlučio je da prekine takvu igru i naglo se okrenuo ka svom pratiocu.
– Izvolite, šta želite?
Nepoznati priđe sasvim blizu i tiho reče:
– Doneo sam gospodine.
– Šta ste doneli?
– Pa diplomu pravnog. Tako ste rekli.
– Momče – reče zbunjeni Zoran – ja imam diplomu pravnog fakulteta već petnaest godina i nova mi ne treba.
– Čekaj malo – ljutnu se čovek – pre deset dana si je poručio. Tada sam ti prodao svedočanstva o završenoj srednjoj školi. Rekao si da si dobio odličan posao ali ti je potrebna fakultetska diploma. Dao si i kaparu.
Zoran je ćutao nekoliko trenutaka a onda kroz osmeh reče:
– Nisam verovao ni ženi ni komšijama, ali izgleda da su stvarno u pravu.
– Ne razumem – promuca prodavac.
– Znate, oni tvrde da mnogo ličim na ovog novog ministra u vladi.
