Nasilje
Bledog lica oblivenog znojem, sredovečni muškarac je ušao u policijsku stanicu.
Prišao je grupici policajaca i tiho rekao:
– Došao sam da se prijavim i predam.
– Šta ste to uradili gospodine? – upita jedan od policajaca.
– Užasan zločin. Nasilje.
– Kakvo nasilje? Govorite glasnije.
– Porodično – promrmlja čovek i obori glavu.
– Evo još jednog – reče neko – Nad kim ste izvršili nasilje?
Čovek je par trenutaka ćutao i nemirno disao a onda rekao:
– Nad decom. Nad svojom rođenom decom.
– Zašto?! Kako?! – povikaše policajci i opkoliše čoveka. Čula se i psovka.
– Nisam hteo, verujte… bio sam umoran… došao sam sa jednog slavlja pripit i zatekao ih ispred televizora. Seo sam među njih, svoje anđele i zagrlio ih… nisam smeo to da uradim. Oni su moj život, moji golubovi. Zatvorite me molim vas.
– Dosta! – viknu jedan policajac – govori šta si uradio dok se još kontrolišemo!
Drhteći kao list na vetru, nesrećni čovek reče:
– Dopustio sam im da gledaju govor našeg predsednika.
Dejan Dimitrijević Mita
