Nisam Ti nikada pričala
o idealistkinjama koje izgaraju
u zapovestima Božjim,
od deset ja jednu rušim…
a bojim se grešnih osobina,
što diram usnulog leptira
pomamom ljudoždera u ženi.
Iz mene oganj govori,
lomača pred grajom što sudi
moji glasnici u meni,
savest budna
a podsvest hrli pravo Tebi.
U telu vojske ratuju
protiv paganskih želja,
pokidah hiljadu zvezda
da nadjem srodnu sebi.
Hodam po tankom koncu
jer san je mamac i kazna
strah me je lomače mučne
ako me ponovo vežu.
Ne smem o tome da mislim
dok oganj razgrće srce
ne smem ni da govorim,
ćutim… verujući
da ćeš me TI spasiti grešnu .
