Nerandža Kostić: Cena

Koštaš me pola života,
hiljadu najtananijih emocija .
Koštaš me reume, od voda ledenih;
koliko je čaša prošlo kroz moje prste,
koliko neprospavanih noći
i suznih bdenja u čekanju boljeg.
(ne znam, broj ne postoji).
Koštaš me zabluda o sreći,
lažnih dodira…
Sad lednici pucaju
zbog naplate dugova !
Raspomamio si psihu ,
pridikama bezbroj slika iskrivio ;
kasacioni sud ne ume da razmrsi oteto .
Sad preživam gorke plodove
rabadžijskog rada .
I nema melema za rane
niti krpljenja polomljenih okana ;
zalud šećerim ustajale plodove,
cena novog leta je previsoka.
Zablude sam prestala da se bojim;
jer platih pola ceha.
Al kamata iz dana u dan raste;
Kako vratiti prohujali sjaj
u oči nevinog deteta !?