Pronašao si hodnike kroz koje vreme ne teče.
Otvorio si drevne dveri svih prostora što su bili i biće. Prolaziš kroz postanak i varijacije i učiš, pamtiš, upijaš.
Doživeo si sve živote ikada nastale i proživljene.
Hranio si se energijojm bogova i sada se plašiš šta ćeš sa sobom vratiti u svet iz kog si krenuo.
Gledam te veličanstveni putniče, treperim, nespretno ti čitam oči, a u njima vidim samo zvezde.
