Lažni osmesi, lažna doterana fotografija ličnih života, lažni prijatelji, lažni dani i lažne sreće. Lažni nokti, lažna kosa, lažna bunda, lažne godine. Lažne biografije i lažne titule. Lažna hrabrost i lažni strahovi. Lažni životi u gomili lažnih ljudi. Moda lažnog, fejk, površnog… Lažna tela bez duha, mašine za proizvodnju lažne ushićenosti i lažno „pre“ ispred svakog prideva – prelepo, predivno, preslatko, pre, pre, pre…prelažno… I „Life Coacing“… veganstvo…mir u svetu…sreća, sreća, radost – uživancija…
Jedino je otuđenost prava. Odvojenost od pravog i telesnog, progon tuge, progon duše…
Iz hladnih očiju, na nacerenoj maski, iz čoveka progovara muk.
Tišina u upokojenoj duši. Bez pravog osećaja je lakše preživeti vreme gde je sreća imperativ…sramota je ne biti savršen, makar i lažno…
Pitam se gde nestade jedinstvenost i pitam se zašto se sve što je drugačije seče do betona? I pitam se zašto je sramota reći ono što osećaš…zašto je iz vremena izbačena starost, dostojanstvena satost, a prezrena bora na čelu, mudrost u oku i razgovor duša, misterija životne enrgije i dubina? Sramota je nemati, a nije sramota grabiti…
Pitam se dokle će lažne sreće jesti one prave i dokle će moralisati lažni bezgrešnici, i koliko će reči upotrebiti lažni pravednici da osude prave pratioce ljudskosti. Laž je zagospodarila, pravedni ćute i strepe od poganih reči i nakaradnih uvreda lažnih tumača zakona prirode, lažnih propovednika, i lažnih bogobojažljivih drekača.
Pitam se zašto pate oni koji su vredni prave sreće, zašto se kriju zaljubljeni, a otvoreno šetaju lažno maldi sa lažno lepima.
Ja se reči ne plašim, ni budućnosti, ni maski, ja ratujem otvorenih karata i duša mi je čista pred duhovima predaka i duhovima voljenih. Kada lažni krenu upaliću se kao oganj i neću reći ni jednu laž, pobediću ih istinom. Jedino se plašim onih laži koje ciljaju da ubiju svako seme svetlosti, jer im je mrak draži, u mraku se ne vide krvavi ožiljci njihovih rana. Oni svoje lažne živote hrane tugom. Pitam se zašto? Pitam se dokle…
Pitam se, a odgovor znam…i bes mi ne da da se osmehnem na kristalno jutro…
