Oprosti mi
što se kao ljudi
oprostili nismo,
što je izmedju nas
milion prepreka
od bregova.
Na stolu sam ti ostavila
oproštajno pismo,
verujem, umećeš
da čitaš izmedju redova.
Oprosti mi što sam
svaku našu noć
zamenila za dan.
Oprosti što sam
imala tu moć
da ostavim prazan stan.
Oprosti za sve
pijane snove i ulice,
i što sam liniju sreće
izbrisala jednim
potezom gumice.
Mi,koji smo bili
tako nenadani
kao nezvani gosti,
u trenu smo postali
kao mrvice tuge prosti.
Ne zameri . . .
Ako možeš,
samo mi oprosti.
