Anja: Završila sam. Eto baš…bila sam brza. Gotovo. Bili ste Bekam:)
Oran: Bio, bio…Više nisam. :)
Anja: I ja Viktorija pre Vas.
Oran: Ako, ako…valja to povremeno…koristi.
Anja: Ma šta koristi? Ne volim da Vas čekam. Eto da znate, ali što se mora nije teško. U kom fontu kucate?
Oran: Nemam pojma.
Anja: :)
Oran: Kako da vidim to?
Anja: Ne znate? Imam nešto da vam kažem, ali da se ne naljutite ako je to moguće ikako?
Oran: Devetka, sad sam proverio.
Anja: Pošto Vi kao obećavate da nećete, a….
Oran: Ma slobodno…
Anja: A kojim tipom slova?
Oran: Pa znate me valjda…:) Uh, ček da vidim.
Anja: Upoznajem Vas, eto.
Oran: Arial. Osnovno, ništa nisam menjao. Zašto pitate?
Anja: Izvinite. Radila sam nešto opet…kao Pepeljuga :)
Oran: Ako, ako…Sutra beše imate ispit?
Anja: Probajte sa comic sans-om, super je. Imam i sutra, ali malo sebi dajem oduška.
Oran: Aha. Ček da vidim.
Anja: Mada, ako sam Milica ili neka matorka onda nemam ispit (možda moja mama ili dete imaju pa znam :) :)
Oran: Da, da…
Anja: Lagano samo…Jeste li probali?
Oran: Pa nije loše, samo su slova nekako još manja…
Oran: Aha. Sada je već bolje.
Anja: Na koju ste veličinu stavili? 48 ?
Oran: :)
Anja: Znala sam. Sutra kod optičara pravo. Kako Vam je tetiva ona?
Oran: Pa nisam zadovoljan.
Anja: Pa zar ne završiste?
Oran: Ma i sutra.
Anja: Opet on nije zadovoljan, opet ….
Oran: Pa sada kreću ona sastančenja…
Anja: Je li se biofrizirate i dalje?
Oran: Pa da me ne zeza ova tetiva, jos bi mi bilo svejedno…ali ovako…biće mi naporno. Da, da.
Anja: Čoveče, koliko dugo Vi to vučete tako bolno? Ima nedelju dana…
Oran: Pa više ne znam ni sam…Počeo sam osećati sigurno pre mesec dana…ali sam mislio da je to uobičajeno…nije mi bilo prvi put…
Anja: Pa kada ste to radili? Aha, već neko vreme osećate tegobe….
Oran: Kako kada…pa mesecima…Da, ali je postajalo sve gore i gore…pa sam onda zaključio da nešto tu nije u redu.
Anja: Dobro ste se setili i da odete posle mesec dana….svaka čast.
Oran: Ma najgore mi sto ne mogu da trčim…pojeo bih se živ sada.
Anja: Pojedite neki slatkiš :)
Oran: !!!!!!! :)
Anja: Pa nemojte sebe jesti. Mada, i od toga se mršavi :)
Oran: Eto, moram jos i da trpim gladan, da se ne bih ovako ležeci ugojio…Eh!
Anja: Pa Vi ležite? Auuuu.
Oran: Kako sam pojeo sebe? :) Ne ležim, ali sam veći deo dana preležao.
Anja: Je li Vas maze i paze i Vi samo izvoljevate i kukate kao i svi muskarci? A? :)
Oran: Pa tako nekako…ali ovo je baš izuzetak.
Anja: Znam, znam…sve znam.
Oran: Eto, opet ona…A kako to da znate?
Anja: Pa znam kakvi ste Vi muskarci kada vam nešto fali…kako da ne znam? Svašta od vas…
Oran: Hmmmmmmmmmmm. A kako je Vaš dragi? Videli ste se danas?
Anja: Znam vas do srži, ne Vas kao Vas, nego vas kao muškarce. A kako je Vaša draga?
Oran: Da, da…nego kako Vaš dragi?
Anja: Videli ste se danas?
Oran: Mi jesmo. A vi?
Anja: Odlično je, hvala na pitanju, jesmo i mi, već ko zna koji dan za redom.
Oran: I, jeste li se ljubili?
Anja: Naravno, kakvo je to pitanje?
Oran: Aha.
Anja: Jeste li se Vi ljubili?
Oran: Ja nisam.
Anja: Jeste? Niste?
Oran: A kako ste se ljubili?
Anja: Jeste ili niste? Pa lepo smo se ljubili.
Oran: Nisam, piše Vam.
Anja: Kako god, nama je lepo.
Oran: A kako to lepo?
Anja: Lepo lepo…onako lepo…i cmok i onaj cmok.
Oran: Kako to onako lepo? Koji cmok i koji onaj cmok? Kakvi su to cmokovi?
Anja: Pa ako ne znate onda malo provežbajte, nemojte mene da pitate, imate Vašu dragu pa na njoj vežbajte.
Oran: Dobro, kad nećete da kažete…A radiste li još nesto osim ljubljenja?
Anja: Smešno mi je pitanje, eto. Da, radimo.
Oran: A šta?
Anja: Držimo se za ruke.
Oran: I još?
Anja: Šetamo se.
Oran: I?
Anja: Spremamo klopu, kuvamo.
Oran: Ma govorim o današnjem danu.
Anja: Au, pa nisam ni ja Vas pitala sta ste radili sa dragom noćas!!!
Oran: Pa pitajte.
Anja: Nepristojno je, zato neću.
Oran: Dobro, nemojte.
Anja: Želim nešto da Vam kažem. Ipak.
Oran: Ipak recite.
Anja: :) Ono veče, ja stvarno nisam znala kako se koristi onaj program.
Oran: Aha. Verujem Vam, svi Vam verujemo…
Anja: Ne znam da koristim taj program.
Oran: Kako da ne. :) A ja sam Dženis Džoplin. I vozim mercedes. Na plin. :)
Anja: Ne verujete to? Ne?
Oran: Pa zaista ne mogu da poverujem.
Anja: Oket. Samo sam želela da Vam kažem, a Vi kako vam drago.
Oran: Pa eto, tako mi je drago.
Anja: Oket.
Oran: Samo mi nije drago što me povremeno lagite, i povremeno govorite neistine…ali, nema veze…navikao sam se.
Anja: Kako Vama drago, tako mislite. Dogovorili smo se.
Oran: Da, baš.
Anja: Mislite da Vas lagim-tako je i lagiću Vas.
Oran: E, a zašto Vas nema kod mojih prijatelja?
Anja: Gde me nema? Pa niko me nije zvao, a nepozvana ne dolazim.
Oran: Vi ispade da niste moj prijatelj na fejsbuku. Aha.
Anja: Pa nisam ako me nema tamo.
Oran: Ček da Vas pozovem.
Anja: Među onim jeftinim, jeftine su, jeftine.
Oran: E, ima i jedna što nije jeftina.
Anja: Podignite malo standarde, čoveče.
Oran: hahahaha
Anja: Pa ozbiljno…birajte…nemojte na prvu koja naiđe. Malo birkajte, pa se cenjkajte, pa …malo svega, a ne samo na gotovo sve.
Oran: Ih, pa kako čovek da bira kad su ovako lepe…
Anja: Nije tako zanimljivo.
Oran: :)
Anja: Koje lepe? Čoveče, Vi pod hitno očnom lekaru, pod hitno.
Oran: Ih, nije…jeste. :) Pa šta im fali?
Anja: One lepe-ja ružna…strašno….Nego, idite onda i komentarišite njihove slike, tih fufica….kad su vam tako divne i bajne i medene, ma super su. Njam. Divne. Savršene, ali kako kome…neko traži zakrpu a neko sve :) Mislim, celo odelo :)
Oran: Pa šta ima da komentarišem…one su sve iste. :)
Anja: Jesu, predivne baš.
Oran: Pa jesu. Jeste li ih pogledali?
Anja: Pa jesu baš, superiška su…i da, ne gledam cice niskog morala :)
Oran: Eto vidite.
Anja: A ni one druge, a ni treće. Ne gledam cice, inače. Ne zanima me ta vrsta.
Oran: :)
Anja: Eto.
Oran: Šteta. :)
Anja: Baš je šteta, ali tako je.
Oran: Mogli bi zajedno da ih gledamo. :)
Anja: Pa gledajte ih Vi, nemam ništa protiv, slobodno…navalite.
Oran: Neka, gledao sam već….nisam baš zavisnik. :)
Anja: Ma slobodno bre, samo napred.
Oran: Neka, neka…ima dana…
Anja: Ali idite, čekaju Vas svveeee…čekaju Vas sa osmehom na licu.
Oran: Pa obavio sam već to!
Anja: Veštačkim osmehom. Ali Vama ni to ne smeta.
Oran: Sve moram da Vam crtam.
Anja: Zadovoljavate se bilo čim, makar to bilo i izveštačeno.
Oran: Pa šta to ima veze, bolje veštački nego nikakav.
Anja: Kako za koga…i kako šta.
Oran: Za mene je bolje, sigurno.
Anja: I kako kada. Onda navalite.
Oran: Meni uvek.
Anja: Navijam za Vas.
Oran: Zahvaljujem, mada već sam rekao da sam to već obavio. Neću čitavog dana blenuti u nečije slike. To bi bilo poprilično zabrinjavajuće, je li?
Anja: Ne znam Vas još dovoljno…da bih znala odgovor na to pitanje.
Oran: Ma znate me Vi odlično, samo se pravite…
Anja: Upoznajem Vas.
Oran: Da, da…Fore i fazoni.
Anja: Opet on!!!!!!
Oran: Opet ja, naravno.
Anja: Da ne preterujete malo sa tim?
Oran: I ne znam zašto već jednom ne kažete ko ste…nastavićemo dalje priču, sigruno.
Anja: Pa ja Vam rekoh, a Vi kako vam volja…i dalje sumnjate da sam ko zna ko? Je li? I dalje se igramo Šerloka, tj, Vi se igrate.
Oran: Naravno…samo ne može se reći da sumnjam…ja sam siguran da Vi niste Vi.
Anja: Kako Vam volja…nemam snage da se raspravljam, zaista.
Oran: Vi ste neka osoba koja me poznaje i to je očigledno do bola. Ma nema veze, meni svako odgovara da pričam sa Vama…samo se Vi krijte.
Anja: Kako bilo…
Oran: Uostalom, isto bi bilo i da kažete ko ste…isto mi se hvata. :)
Anja: Pa kažem Vam ali…ali Vi stalno nešto novo smišljate…tako da je više smešno ubeđivati Vas u nešto za šta ste Vi sigurni da je tako kako Vi mislite.
Oran: Da, to ste primetili…vrlo je smešno. Toliko pravite greške u svom prikrivanju da je to zaista smešno.
Anja: Kako Vam volja, rekoh već.
Oran: Pa dobro, tako mi je volja.
Anja: Rekla bih Vam još svašta, ali to se ne uklapa u moje godine, a zaista je tako, pa prećutim da opet ne biste mislili da sam neka druga.
Oran: Pa naravno da mislim…skoro da sam siguran, tako da slobodno pričajte.
Anja: Ali nije tako čoveče, nije tako. Smešno je.
Oran: Evo prosto…večeras ste se otkrili sa godinama…baš.
Anja: Znala sam da nećete razumeti. Molim Vas, pročitaljte pažljivo.
Oran: Ma ne to…Cica…to koriste samo osobe preko 30, 35…
Anja: Ja to koristim već neko vreme. Ja. Ja.
Oran: Više…čak i preko 40.
Anja: Ja. Ja. Ja. Ja.
Oran: Ne, ne…osobe Vaših godina to ne koriste.
Anja: Ja. Ja. Ali koriste, ili se Vi ne družite sa osobama mojih godina pa ne znate, jednostavno. I koristim to već nekoliko godina.
Oran: Znam, pričao sam sam milion osoba Vaših godina i mlađih…ni jedna nije taj izraz iskoristila u svom rečniku.
Anja: Dosadni ste više sa mojim godinama, rekla sam vam i tako je….ali zaista neću više potezati to, zaista.
Oran: Pa dobro, u redu. Niko Vam nije ništa ni prebacivao, samo pokušavam reći da nisam baš toliki kreten kao što mislite. :)
Anja: Znate da sam za 2 sata spremila pravopis i dobila 10 ?
Oran: Kakav pravopis?
Anja: Ispit neki.
Oran: Samo pravopis?
Anja: Da, da.
Oran: A gde je gramatika?
Anja: Pa to je bilo samo za sebe.
Oran: Šta samo za sebe?
Anja: Gramatika.
Oran: Ma kako Vam se zove ispit?
Anja: Bilo još u prvoj i drugoj.
Oran: Pa secate li se naziva predmeta?
Anja: Srpski jezik – gramatika.
Oran: A posebno pravopis?
Anja: A ovaj drugi – čini mi se pravopis i knjizevnojezička norma. Ubacili nam kao izborni.
Oran: Aha. A kako se piše…helihopter ili helikopter?
Anja: Čini mi se sa k.
Oran: Aha.
Anja: 1 poen za mene :)
Oran: A kako biste napisali velika morava?
Anja: Velika Morava
Oran: Aha.
Anja: Zapadna Morava, Južna Morava :)
Oran: A vrnjačka banja
Anja: Vrnjačka banja Čoveče, pa šta radite to?
Oran: E, nije! hahahaha
Anja: 100% jeste
Oran: 100% nije.
Anja: Nego kako onda?
Oran: Idite na prezentaciju grada, pa ćete videti garant.
Anja: Kako se piše?
Oran: Pa trebalo bi, ali to je izgleda izuzetak.
Anja: Kako?
Oran: Pa čini mi se veliko i banja.
Anja: Pogledaću večeras u pravopisu, javiću Vam…ili su oni nepismeni, ili mene zezate.
Oran: Ma šta ima da gledate…ako je banja druga reč, piše se malim slovom…
Anja: Javiću Vam, pa da se zna ko je nepismen :)
Oran: Ali to je naziv grada, razumete?
Anja: Proveriću.
Oran: Dobro došli na internet portala VrnjackaBanja.net … Vrnjačka Banja. Eto, ja sam već proverio.
Anja: Proverim pa javim sutra. U pravopisu, ne tu.
Oran: Ma proverio sam, bre!
Anja: Nije vam to merodavno.
Oran: Pa nisu blesavi da naziv svog grada pisu nepravilno.
Anja: Ko zna ko je pisao.
Oran: Jeste, ovo je njihova zvanicna prezentacija.
Anja: Idete u banju možda?
Oran: A kako bi napisali osnovna škola kralj petar prvi :)
Anja: To mi je bila vežbaonica :)
Oran: Bio sam, pred onaj festival njihov, ali turistički. :) Je li?
Anja: Pa Vi mene znate, ne ja Vas.
Oran: Da, da…Kako da ne?
Anja: Znači, znate me ali me napadate da biste se odbranili. Napad je najbolja odbrana, znate to već.
Oran: Eto, napokon ste me raskrinkali.
Anja: Ko ste Vi onda?
Oran: Znam, znam…igrao sam centarfora uvek.
Anja: I da, rečnik Vam se ne uklapa u godine. Čisto da se i to zna.
Oran: Pa ja bih rekao da baš odgovara mojim godinama i obrazovanju i vaspitanju. I mestu sagovorniku, naravno.
Anja: Nikako, ako mogu da Vas pratim, onda ste ili vi malo zaostali, ili ja napredujem brzo.
Oran: Moj rečnik se prilagođava sagovorniku…da me čujete samo kad pričam sa seljacima…pukli biste od smeha. Ili sa nekim ko je malo slabijeg obrazovanja…pa to je smejurija.
Anja: Kako pričate sa njima?
Oran: Sa decom da Vam ne govorim. Pa kao i oni, skoro. Jednostavno, prilagodim rečnik sagovorniku…čak u pojedinim prilikama, u zavisnosti od mesta boravka, menjam i naglasak. :)
Anja: Naglasak ?
Oran: Ali, to ne mogu uvek i svuda jer ne poznajem sve.
Anja: Imate li ga?
Oran: Pa kažu da imam…vučem malo na Gornju Gružu. :)
Anja: Ne znam kakav je gružanski.
Oran: I kad se trudim da ga nemam, izgleda da ne mogu da potpuno izbacim. Pa ako ste gledali „Moj rođak sa sela“…Jeste li?
Anja: Nisam, ne.
Oran: E, onda da ne objašnjavam koji lik bi taj naglasak pokazao…
Anja: Pa ako se i dalje prikazuje, recite pa cu baciti pogled.
Oran: Vi izgleda da ste baš urbani.
Anja: Pa ne znam to. Nisam ni urbana, ali nisam ni ruralna, eto. Neka sredina.
Oran: Pa jeste sto posto…verovatno i niste gledali babu koja se česlja, je li?
Anja: Ni to, ne :) Ali znam šta je.
Oran: Eto, onda ste urbani sto posto.
Anja: A ono prvo nikad videla ni čula.
Oran: Znači, sušta suprotnost meni. Pa bilo je pre Bake.
Anja: Ali nema to veze, suprotnosti se privlače.
Oran: Pa malo mi je to smešno, moram priznati…osim ako opet ne lagite malo. :)
Anja: Opet on.
Oran: Opet, nego šta.
Anja: Rekoh Vam a Vi kako hoćete.
Oran: Tako hoću.
Anja: Rekla sam Vam i ne ponavljam više.
Oran: Dobro, dobro…Nemojte se žestiti.
Anja: Pa kako ne, stvarno postaje zamorno.
Oran: E, a rekoste da je Vaš dragi poznati odbojkaš?
Anja: Nije odbojkaš.
Oran: Rukometaš?
Anja: I nije poznat ako ne pratite. Nije ni rukometaš.
Oran: Onda je košarkaš.
Anja: Nije ni važno sad. Hoću nešto da Vas pitam!
Oran: Jeste…rekli ste da je poznat.
Anja: Imam nešto da Vas pitam.
Oran: Ma recite da li je poznat ili nije.
Anja: Poznat je, ali kako kome. Meni nije bio :) Eto.
Oran: Eto, i onda veruj joj.
Anja: Imam sad nešto da Vas pitam. Pošto sam odgovorila na pitanje.
Oran: Pa prvo ste rekli da nije.
Anja: Rekla sam da jeste, ali meni nije bio.
Oran: A u prvobitnoj izjavi ste rekli da je poznat.
Anja: OndaK je on seo i pokazao mi sve i svašta i onda sam se malo zainteresovala i saznala svašta. Toliko.
Oran: Da, da…sada se izvlačite iz nezgodne situacije….
Anja: Rekla sam Vam.
Oran: Ma kako da ne…
Anja: Tačka.
Oran: A da li je meni poznat?
Oran: Pa ne pitam za Vas, pitam za mene…ja kao pratim sport…
Anja: Pa ako pratite i ako ste pratili pre ne znam koliko (pošto nije aktivan više) onda Vam može biti poznat…ne znam ja da li je vama poznat ili nije toliko.
Oran: Znači, ako sam pratio pre desetak godina, poznat mi je?
Anja: Pa ovako, on je pre desetak bio baš aktivan, trenirao je sve do pre neku godinu baš i pojavljivao se u medijima (čak).
Oran: Aha. Dobro, jasno.
Anja: Pa i ako ste pratili pre 5 godina mogli ste ga gledati.
Oran: A da li je Beograđanin ili je došao sa strane?
Anja: Puno Vi tražite, baš. Puno informacija od mene.
Oran: Pa dobro, ne morate odgovoriti.
Anja: PokuŠavate saznati ko je….znam.
Oran: Nije ni bitno, pitao sam čisto naglaska radi :) Da niste i Vi povukli na neku stranu…:)
Anja: Ali ne pitam ni ja za Vašu kako se zove ni odakle je ni ko su joj roditelji…Tako da se i vi malo suzdržite…
Oran: Nisam ni ja pitao kako se on zove…niti odakle je…niti ko su mu roditelji…
Anja: Ne tražite ako ne dajete.
Oran: Ne tražim. Samo uopšteno pitam neke stvarčice.
Anja: juče: Joj šta bih Vam sad radio….!!! Potrebno mi je objašnjenje malo, budite ljubazni…
Oran: Ne pada mi napamet!
Anja: Nisam pitala ko ste i odakle ste i adresu Vašu, već samo šta ste mislili tada, eto.
Anja: :) Dakle, on je kao poznat, ne ja…ja sam samo devojka iza, u senci.
Oran: I Vi ste…izlazite, viđate sve njih…
Anja: Ali ja nisam poznata ličnost.
Oran: Neka, neka…znam ja te devojke u senci.
Anja: Nisam.
Oran: Jeste.
Anja: Kako vam drago.
Oran: Uz njega ste postali poznati…i udaćete se za njega, to Vam ja garantujem. Iz tih ručerda se niko do sada svojevoljno nije iščupao. Pitanje je samo da li on Vas voli ili ne.
Anja: :) Znate kolike su mu ruke?
Oran: Ako Vas voli, Vi ste završili devojačku karijeru.
Anja: Mislim da me voli, ali tvrdim pazar još.
Oran: Ma nemate Vi tu šta da tvrdite…osetili ste popularnost, novac, lagodan život…
Anja: Ma znam sve, kao žena mu dođem, samo sto noć ne provodimo zajedno, samo to, ovako je sve kao muž i žena.
Oran: Ne želite se odreći toga, što je i logično. Pa eto, gotova stvar.
Anja: Ovako, on nema novca, nije toliko ni popularan, ako ćemo baš iskreno.
Oran: Da, da…pričajte mi o tome.:)
Anja: Lagodan život? Sad nam je kriza neviđena, ali…
Oran: Sad jeste popularan, sad nije popularan…
Anja: Znači, pojma nemate šta se dešava, zato tako i pričate
Oran: Pa očigledno je da i Vi nemate pojma šta se dešava…a ja Vam upravo pričam šta se dešava.
Anja: On nema ništa od tih koji ga sreću na ulici i tapšu po ramenu.
Oran: Ma zaradio je on neke pare, garant…
Anja: Čovek je završio fakultet i hoće da redi u struci svojoj, ta popularnost je prošla…
Oran: Uostalom, to Vi odlično znate…a ako nije, onda je neki gubitnik.
Anja: Ne znate, nemojte osuđivati, molim Vas.
Oran: Ma šta ne znam…ako nije zaradio, onda…
Anja: Kako vam drago.
Oran: Ili je neki potpuno neozbiljan…od danas do sutra…
Anja: Zaradio, uložio u nešto, to propalo, ostao bez toga. Ostala mu samo diploloma i pametna glava.
Oran: Pa svejedno, znači da je gubitnik.
Anja: Sad sa time iz početka. Ne vređajte.
Oran: Pa našao sa Vama da ide iz početka…E, kuku. Ne vređam nikoga, to su činjenice.
Anja: Pa tako nekako…zajedno pa dokle stignemo.
Oran: Pa stići ćete do toga da mu pozajmljujete pare od svoje plate kada se zaposlite i da mu podižete kredite…eto dokle ćete stići. :)
Anja: Vi to iz ličnog iskustva? I Vama tako draga Vaša?
Oran: Ne, nego iz životnog iskustva.
Anja: Aha.
Oran: Pa imam godine, bre. Nikada se ne vezujte za gubitnike…
Anja: Ne bih rekla.
Oran: Jednom gubitnik – uvek gubitnik.
Anja: Hvala Vam, nego šta biste mi to juče radili da sam bila pored Vas?
Oran: Nema na čemu…izuzeci postoje, naravno…i ja bih voleo da je taj izuzetak taj Vaš…Sada ništa.
Anja: Juče, rekoh. Juče. Zanima me.
Oran: Ništa, rekao sam.
Anja: Baš me zanima, baš, baš, baš.
Oran: Pa evo, rekao sam. Nista, baš ništa.
Anja: ok
Oran: Znači, sutra je ispit, je li?
Anja: Ništa baš, ništa baš. Rekla sam.
Oran: Šta ništa? Pitao sam za ispit.
Anja: I ja rekoh ništa baš, tako je najsigurnije. Neću sutra neko da me traži na faksu da me maže.
Oran: :) Svašta…I tako to…E, a da li biste mogli da ga dovedete na promociju moje knjige?
Anja: Nije on pas pa da ga dovodim, gde inače nisam pozvana ja.
Oran: Pa dobro, pozvaću i Vas.
Anja: I mene? Strašno!!!!
Oran: (kad baš moram)
Anja: Kao i ja mogu svratiti, ali on obavezno!!! Au! Ne morate ništa.
Oran: Da, tako je.
Anja: Znate to već.
Oran: Pa moram, inače neće ni on doći.
Anja: Čoveče, mi nemamo o čemu da pričamo pa održavate priču ubacujuci njega?
Oran: Ma pustite sada to…Hoćete li ga dovesti na promociju?
Anja: Pitala sam Vas nešto.
Oran: Pa i ja sam Vas nešto pitao…i to prvi.
Anja: Zovite mene, ne njega. Mene ste upoznali, prvo i samo mene.
Oran: Ih, pa dobro, pozvaću i Vas.
Anja: I mene? Auuu. Zovite mene.
Oran: Eto, pozvani ste i Vi.
Anja: Ne i mene, već mene.
Oran: Dobro, pozivam njega i Vas.
Anja: Mene i njega.
Oran: Da, sami ste rekli da ste skoro kao muž i žena.
Anja: Pa jesmo vala. Zajedno i u wc idemo :)
Oran: E, pa vala onda zajedno i dođite…to će biti za nekih desetak dana. E, pa to je to.
Anja: O, tako brzo?
Oran: Pa u stvari, ja sam samo priređivač :) Ali, to mu je skoro kao da je moja.
Anja: Ne, ne, spojite me sa glavnim bajom, ne moze to preko kurira.
Oran: Pa ja sam glavni baja.
Anja: Dajte onog glavnog glavnog.
Oran: Ma ja sam glavni, glavni. Šalu na stranu, ja sam to organizovao…od mene ima jedan deo samo…ali nisam želeo da ispadne da se ja tu nesto reklamiram…
Anja: :) Predivno zaista.
Oran: Ma nemojte mi reći. Recite mi da dolazite. :)
Anja: Znate, i moj učitelj je pisao pesme i zeleo je da objavi knjigu.
Oran: Gle ti pametnjakovića…:) E, pa je li objavio?
Anja: Nije, bilo je dosta potešskoća….eto.
Oran: Eto, dakle, ja sam prvi.
Oran: Ijao, ne smem da počinjem, zaista. Dakle ovako…dolazite, dovodite dragog, ja se upoznajem sa njim…i on mene ženi i odvodi u Beograd…Može?
Anja: On Vas ženi??????????
Oran: I mi započinjemo život od nule.
Anja: Nipošto.
Oran: Pa da, ja volim da sam poznata faca.
Anja: Lupetate. Lupaš, kazem ti.
Oran: Šmrc, znači ništa od toga?
Anja: Neću te budalaštine da čitam. Glupirate se bez razloga. Podsmevate se. Ne pristaje Vam.
Oran: Ne mora da me ženi. Samo da nas slikaju zajedno.
Anja: Glupo je to što radite, zaista. Rekoh Vam. Ne pristaje Vam.
Oran: Zašto glupo?
Anja: Zato.
Oran: Šta je tu loše što neko želi da bude u društvu poznate ličnosti? Uostalom, zar niste Vi u istoj situaciji?
Anja: Postajete bezobrazni a ti ne volim nikako. Rekoh Vam. Ostavite ga više.
Oran: Ne mogu…Prirastao mi je za srce.
Anja: A Vaša draga gde je? I šta radi?
Oran: Ona nije poznata.
Anja: I je li Vas mazi sada tako povređenog?
Oran: Vaš dragi jeste. Ne,ne…Nego, mogu li makar autogram da dobijem njegov?
Anja: Ne, ne…a ja Vašu sliku?
Oran: Zasto? Ma šta će Vam moja slika…nisam poznata faca. Kad izdam jedno stotinak knjiga, poslaću Vam. Sa sve posvetom.
Anja: Nije važno uopšte, ne želim Vas za dečka već samo da vidim sa kime pričam.
Oran: Naravno da ne želite….
Anja: Ne želim Vas kao Vas, već da vidim čoveka sa kime to svaki dan razgovaram.
Oran: Ma neki tamo bezveznjak…čobanin, budala.
Anja: Znam sve to, ali kako taj čobanin izgleda, to ne znam, a zanima me baš.
Oran: Nema ručerde, nema ramena velika…nije poznata faca…i još ima sportsku povredu.
Anja: Ok, a kako izgleda mi može reći jedna sličica.
Oran: E, pitajte Vašeg dragog šta da radim sa ovom tetivom, on mora da zna.
Anja: Jedna ili dve, ili tri :) Pitajte mene, znam i ja.
Oran: Ma pustite sličice, zdravlja na prvom mestu. Pa šta da radim?
Anja: Pa opišite mi šta Vam se desilo i kako i šta osećate i na šta liči ta povreda.
Oran: Pa opisao sam Vam.
Anja: Pošto ne vidim odavde.
Oran: Pa ako ne vidite kod očiju, onda niste ni stručni…Dajte mi adresu Vašeg dragog!
Anja: :) ha ha
Oran: Hoću njega za savetnika!
Anja: Dajte mi Vi broj Vašeg telefona :)
Oran: Daću Vašem dragom.
Anja: Meni. Meni. Meni.
Oran: Njemu. Njemu. Njemu.
Anja: Onda ništa.
Oran: Šmrc.
Anja: Neka Vas leči Vaša draga ondaK.
Oran: Ona nije stručna. Nije ni pogledala o čemu se radi…a ni pitala. Šmrc.
Anja: Eto…tako Vam je kako Vam je…sami ste birali voće, sami jedite.
Oran: Eh, meni bi Vaš dragi pomogao…Znam ja da se ispod tih ručerdi krije jedno blago stvorenje koje zna sve tajne masaže…
Anja: Sumnjam.
Oran: I lečenja biofrizom.
Anja: Nudim, a Vi samo odbijate pomoć. Znači da Vam nije ni potrebna.
Oran: Ma otkud Vi znate?
Anja: Jednostavno i logično.
Oran: Učiteljica, a zna o tetivama…ma hajte.
Anja: Znam ja i o automobilima, ali ne pitate.
Oran: Koliko znam još nije uveden predmet Anatomija, volite dakle brzu vožnju?
Anja: Učitelju, klinci u četvtom uče čak i nervni sistem, tako da su tetive mačji kašalj.
Oran: Učiteljice, volite li brzu vožnju?
Anja: Ne. Vi?
Oran: A šta volite u vezi automobila?
Anja: Volim da pogađam koji je koji.
Oran: Ja sam preživeo prvih šest meseci posedovanja automobila, i sada vozim po potrebi. :)
Anja: Sporo vozite?
Oran: Sada vozim po potrebi. Kako ko naruči.
Anja: Po potrebi, ali znajuci Vas, spora vožnja je u pitanju.
Oran: :) E, pa neka to ostane mala tajna.
Anja: :) Kao i sve ostalo sto se tiče Vas.
Oran: A, Vi ste se jako otkrili, baš. Prosto ne mogu da verujem.
Anja: Dobro, a ko sam ja ondaK? Na koga sad bacate sumnju?
Oran: Pa neko iz Kragujevca…
Anja: Samo toliko…? Ne možete to bolje?
Oran: Pa i to je nešto.
Anja: Svaka čast.
Oran: Ona od 24 niste…
Anja: Još jednom, svaka čast.
Oran: Neko ko je znao za ogrlicu…
Anja: I opet, svaka čast.
Oran: Molim, molim…a zašto?
Anja: Zato što su sve tri Vaše informacije bila netačne…i smešni ste jako. Eto zato.
Oran: Koje informacije?
Anja: I danas sam kupila još jednu haljinu za spavanje. Da znate samo.
Oran: Za spavanje :)
Anja: I setila se Vas i Vašeih teorema.
Oran: Eto, znači da imate preko 35…40..
Anja: :) Imam znatno manje. Ni više ni manje.
Oran: Da, da…kao i ja.
Anja: Koliko imate Vi?
Oran: Ja 24.
Anja: ????? Pa tako ste mi i delovali sve vreme.
Oran: Pa da, kao i Vi.
Anja: Sumnjala sam.
Oran: Pa eto, sada se napokon sve zna.
Anja: Da znate samo. Znala sam.
Oran: Eto :)
Anja: Ali što ste lagali tako mnogo? Što niste napravili onda manju razliku?
Oran: E, a hoćete li me zvati na svadbu?
Anja: A Vi mene na Vašu?
Oran: Videćemo. :) A Vi na Vašu?
Anja: Pa ne verujem sad baš da ćete me pozvati.
Oran: Pa ranije sam se čudio ljudima…mom jednom poznaniku recimo…bio sa nekom njemu neodgovarajućom skroz…ali bila mlađa…čak mu i dete podarila :) Uostalom, to sam Vam već pričao. Mnogo ste Vi zaboravni izgleda.
Anja: Pa kad sam zaljubljena…ne pitajte.
Oran: Eto, vidim…ala Vas je dragi stegao u ljubavne ralje! Vredi čovek, baš.
Anja: Vredi, znam. Zato ni ja njega ne puštam…sa lanca :)
Oran: Odlično. Lanac u ruke, pa na moju promociju!
Anja: Kakvo vreme najavljuju kod Vas tada?
Oran: Pa niste od šećera valjda?
Anja: Jesam. Znate to.
Oran: Nemam pojma.
Anja: Jesam.
Oran: Odakle bih znao?
Anja: Pa jesam.
Oran: Niste.
Anja: Jesam.
Oran: Vas dragi je šećerlema, Vi ste onaj papirić ukrasni.
Anja: Ja sam šećer pravi.
Oran: Niste, niste…
Anja: Šećer od šećera.
Oran: Vaš dragi je. Ne, nemojte sada da zamenjujete teze.
Anja: Dakle…gde ste gurali nogu kad ste je tako povredili?
Oran: Ma šta ima to Vama da pričam…što se Vas ticalo, to sam i rekao…dalje je sve stvar Vašeg dragog.
Anja: Ali ne bih Vas pitala da me ne zanima. Smekšajte malo više.
Oran: Pa rekao sam Vam sve sto mislim da je potrebno da se kaže, a da niste doktor.
Anja: Lekar mislite.
Oran: Da, lekar.
Anja: Kako Vam volja, ali radila sam sa ljudima sa sličnim problemima i pomogla sam koliko sam mogla…ok ako nećete…pokušala sam…bar.
Oran: Verujemo, svi Vam verujemo…
Anja: Ok. Hvala Vam.
Oran: Nema na čemu i drugi put.
Anja: Bar nešto da poverujete. Svaka čast na pomaku.
Oran: Ih, pa ne znate koliko ja mogu da verujem.
Anja: Verujete li Vašoj dragoj?
Oran: Pa zavisi za šta…najvećim delom verujem.
Anja: A za kupovinu i za vernost?
Oran: A verujete li Vi Vašem dragom? Da, da.
Anja: Najvećim delom da, zavisi za šta.
Oran: Verujem. Za kupovinu i za vernost?
Anja: Da, da. Taj se ne miče bez mene.
Oran: Baš ste šašavi.
Anja: Ja? Šašava? E to mi svi kažu, baš. Ozbiljnooooo. Šašava pa šašava. Ja šašava?
Oran: E, to Vam baš verujem. J
Anja: Zašto? Ne znam, ali kažu ljudi. Mora im se verovati.
Oran: Da, tačno.
Anja: Hoćete u krevet pored Vaše, malo se maznete, pa na spavanjac?
Oran: Hoću u svoj krevet…naučio sam da spavam sam.
Anja: Imate svoj krevet?
Oran: Naravno.
Anja: Sami spavate uvek?
Oran: Naravno.
Anja: Ne verujem Vam ni reč. Ma ni slovo.
Oran: Kako bih mogao da se raširim kao čovek?
Anja: Ništa Vam ne verujem sad. Ništa.
Oran: Sve što pišem je istina, za razliku od Vas.
Anja: Da, da. Sve Vam verujemo…Svi i sve.
Oran: Pa i treba, hvala. Hvala na poverenju.
Anja: E, a zašto kuckamo ako mi ništa ne verujete.
Oran: Ja drugog sagovornika nemam…a Vaš razlog ne bih znao…i sam se pitam.
Anja: Kako nemate? A one silne žene, fine dame?
Oran: Pa lepo, valjda primećujete?
Anja: Gde su one?
Oran: Nema ih.
Anja: Imate i samo ste mi rekli.
Oran: Nestale, kao mehur od sapunice.
Anja: Aha, nema ih pa ste zato počeli sa mnom večeras.
Oran: Ma kad sam rekao?
Anja: I da ih ima…ništa od razgovora.
Oran: Netačno. Valjda primećujete da pričam samo sa Vama?
Anja: Sada trenutno da, ali šta je sa njima?
Oran: Eto vidite. Ma sa kojima njima?
Anja: Gde su Vam one?
Oran: Nemam ni jednog sagovornika. Koje one?
Anja: Imate, znam, imate neke žene, kažete da su baš fine i ljubazne i nazdravljali ste im jedno veče, sećam se.
Oran: Ma bilo nekad, sad se pripoveda.
Anja: Pre neko veče bilo, znam.
Oran: Pa mozda, ali to je mestimično i povremeneo…uglavnom ne pričam ni sa kim od kada pričam sa Vama.
Anja: Pa gde su Vam sada te povremene?
Oran: Pa nemam pojma, nisam gledao. Uostalom, ne gledaju ni one mene. :)
Anja: Ma da, iskulirale su Vas i onda kao pošto nemate ni sa kim od njih, može i sa mnom.
Oran: Pa i to je jedan od razloga…ali stoti.
Anja: Šmrc.
Oran: Stoti rekoh…a pre stotog je 99 razloga, jačih.
Anja: Da Vam kažem šta sam sanjala, Vas, ali još davno, rekla sam Vam, napomenula samo.
Oran: I to sve gradacijski se penje…baš.
Anja: Videli smo se, dosla sam do Vas, u kancelariju Vašu, bila je sumorna nešto…i videla sam Vam lice, ono moje zamišljeno, bio je tu neki krevet sa prekrivačem nakim na tufne (sećam se) :) I na krevetu Vi polusedite.
Oran: Gle, gle..
Anja: Da, da.
Oran: I?
Anja: I kao opušteni skroz nešto Vi, ja dolazim, kao ćao, ćao…ali mi smo se znali već, nije to bilo upoznavanje.
Oran: I?
Anja: Već znali smo se i videli. Jednom od mnogo puta.
Oran: Aha.
Anja: Viđali se tako valjda i ranije…i pao je kisić…Vi ste krenuli, ne ja…ali nisam ni odbila.
Oran: Gle,gle…
Anja: I pošto sam shvatila da ste možda zainteresovani…
Oran: Da?
Anja: …Usudila sam se na još jedan korak, ali bio je samo u pokušaju, Vi ste rekli stop. Gotovo.
Oran: Hm. A koji je to korak bio?
Anja: Trgla sam se, ustala, popila vodu i nastavila da spavam, a to je bilo u nekih 20 minuta spavanja…i pre toga smo se posvađali, baš ovde…i bila sam ljuta sto sam mislila na Vas, čak i u snu, ljuta na sebe.
Oran: Aha. A ne rekoste mi koji korak je to bio?
Anja: Pa ni Vi meni šta biste juče radili, pa….a prva sam i pitala…pa šta da se rad…nikom ništa.
Oran: Gle ti nje, bezobraznice.
Anja: Ja bezobrazna? Nisam baš.
Oran: A kakav beše poljubac?
Anja: Lep.
Oran: Ih, lep.
Anja: Zumirane su bile usne, u mom snu.
Oran: Lepo, lepo…baš.
Anja: Pa da.
Oran: Ja niakako da sanjam, sve moram da zamišljam. Šmrc.
Anja: Sanjate li Vi inače?
Oran: A bilo bi lepo kada bih Vas sanjao. Baš bih voleo. Ne sećam se ničega, baš.
Anja: A sećate li se, kad se probudite, da ste nešto sanjali? Bilo šta?
Oran: Uglavnom ne. Sećam se jednom u sto dana recimo.
Anja: Ja kada mi je lep san prepričam sebi kad se probudim i tako zapamtim.
Oran: A sve pokušavam…razmišljam pre no što ću utonuti u san…o tome…alli ništa…
Anja: Ali sve što se dan odmiče, manje informacija mi ostaje. O čemu razmisljate? Pa san sam od sebe dođe, ne možete to na silu.
Oran: Pa očigledno je da ne može. Nažalost.
Anja: A npr. ako čujete u toku dana nešto, ili vidite nešto, sanjate li to ali malo prerađeno? Dešava li Vam se to?
Oran: Pa sad…Veoma retko se sećam…ne bih mogao o snovima…Sanjam tri do pet puta godišnje.
Anja: Oket, samo pitam. Wow.
Oran: Čini mi se.
Anja: Ja sanjam svaki put kad spavam. Svaki put.
Oran: E, svašta.
Anja: Mašta mi je razvijena i više nego što treba.
Oran: A šta ste sinoć sanjali?
Anja: Bolje da ne pričam. Bolje.
Oran: Pričaje, baš me ineresuje.
Anja: Hoćete baš?
Oran: Baš hoću.
Anja: Bivšeg dečka i njegove roditelje kako su dosli da me pitaju za nejgovu novu devojku, koja je kao neka starije mnogo od njega, neka žena, rezvedena i ima čak i dete…i oni se brinu kako takav skok sa mene na nju….i ja otišla do njega da popričamo i bilo mi je svejedno baš…i kao živela sam u zgradi pored njegove i viđala ga svaki dan …i ništa…njegovi se brinuli, on se posvađao sa njima, ne razgovaraju…pa kao preko mene oni pokušavaju, a on se kao nešto uobrazio. Eto. A ja kao žurim iz škole kod njega.
Oran: Zanimljivo.
Anja: Ma svašta bezveze. Totalno.
Oran: Aha. A pre dva dana?
Anja: A to je zato što sam ga našla na fejsbuku.
Oran: Pa šta ako ste ga našli?
Anja: Opet njegove roditelje, idem kod njih, ulazim u kuhinju i u snu osećam miris hrane, i kažem, kao i kad smo bili zajedno, u snu sam osetila miris. Eto, toga se sećam.
Oran: Aha. A pre tri dana?
Anja: Ne sećam se zaista, ne znam.
Oran: A znate li koji Vam je najlepši san?
Anja: Ne znam ni to sad. Zaboravljam ih posle nekog vremena.
Oran: A najgrozniji?
Anja: Ne znam ni to. Ne sećam se. Mada imam i košmare i plašim se.
Oran: Aha. Ali retki su,nadam se.
Anja: Skoro sam sanjala nešto strašno i otišla kod mame i tate u krevet :) Ne ponosim se time, ali tako sam i kad sam bila mala mala.
Oran: Pa dobro, to je sasvim normalno. Ja zastupam mišljenje da muško ne sme da se plaši…i kao učim tome…E, sada…koliko je to pametno, videćemo.
Anja: Pogrešno skroz.
Oran: Videćemo.
Anja: Pa kakve veze ima je li muško ili žensko? Dete je dete.
Oran: Grmljavine se ne plaše, to je sigurno, mraka takođe…
Anja: …igracka za strine i tete :)
Oran: Kad je mrak, igrali smo se žmurke…a kad je grmljavina, brojali smo od munje do zvuka… :) Pa predviđamo ko će biti bolji…
Anja: Žmurke po mraku? :)
Oran Da. Mislim, nema potrebe samo da se žmuri :) Ostalo je sve skoro isto.
Anja: :) Šte ste i Vi igrali?
Oran: Pa šta ću, morao sam :)
Anja: Svaka čast, ali zaista.
Oran: Znate, i ja sam se plašio mraka…zato sam to i radio…ne treba im to, uopšte.
Anja: Ne morate, želite to.
Oran: Pa recimo da je tako…
Anja: Tako je.
Oran: E, ali evo jedne anegdote…
Anja: Aj.
Oran: Komšija u selu preminuo…divan čovek…ja otišao na sahranu…onda nisam bio motorizovan…i rešim da prenoćim…to veče sedeo kod komšije…čiji deka je preminuo…i u neko doba noći…po mrklom mraku…rešim ja da se uputim kući da spavam…on kaže…Ma ostani ovde kod mene…A ja…ma zašta imam ovde kuću, odoh da spavam….A u kući u selu nema nikoga…deka i baka su preminuli…i sada ja krećem ka kući koja je udaljena tridesetak metara…a inače…u njoj tada nije bilo struje, neki kvar se desio…i ja se pitam na glas kako li ću se svući…i leći…a komšija kaže…ček da ti dam sveću…i daje mi sveću koja je paljena tog dana na sahrani…i zapali je…i ja ti sa tom svećom odem da spavam…(možete misliti kako mi je bilo) Kraj.
Anja: Samo to?
Oran: Samo?!
Anja: Pa dobro.
Oran: Pa kakvi crni dobro?! Samo što nisam premro od straha!
Anja: Pa zašto ste uzimali kada niste hteli?
Oran: Ali, ipak sam otišao i spavao, mada mi nije jasno kako sam zaspao, zaista. Pa zato što sam samom sebi hteo da dokažem da nisam kukavica, eto. Iz inata samom sebi!
Anja: Super priča za laku noć…niste trebali sada i ne inatite se sebi čoveče više.
Oran: Pa rekli ste i sami da nije ništa strašno…Samo to? Imam ja i gorih, ako hoćete samo.
Anja: Ne, ne, ne.
Oran: Odnosno, ne gorih, vec strašnijih….da ne poverujete. I to iskustvenih.
Anja: Ne želim. Nikako sad.
Oran: Samo nisu baš smešne.
Anja: Ne snalazim se dobro sa time. Nemojte, ne želim. Ok?
Oran: Ma naravno…ja sam hteo malo da Vas nasmejem…ali sada vidim da zaista nije bio trenutak…u stvari, shvatio sam to na pola priče. Ali, rekoh, kad sam već počeo…
Anja: E, pa niste trebali! Plašim se svega i svačega, inače tako da ovakve priče nisu potrebne.
Oran: Izvinjavam se, znao sam to. Ali sam se kasno setio.
Anja: Ok, ok znate sada.
Oran: E, baš bezveze.
Anja: Hvala što ste hteli i to da podelite sa mnom, ali…znate već.
Oran: Da, da…ma samo sam hteo da Vas nasmejem.
Anja: Niste me nasmejali, ama baš nikako. Nego, kako ste Vi inače?
Oran: Ja?!
Anja: Vi?
Oran: Pa neko sa strane bi rekao da sam odlično…I svi razlozi realni i racionalni podupiru to…Eto. Šta onda ja imam da kažem drugo i šta smem da kažem drugo?
Anja: Pa samo kako ste zaista. Ne ono odlično, a ni traga od toga, već kako se zaista osecate. To Vas pitam.
Oran: Nikako. Eto.
Anja: Zbog one noge najviše?
Oran: Ma to je stota stvar.
Anja: A i obaveze na poslu u poslednje vreme haos.
Oran: Ne smem da počnem…ako bih počeo…
Anja: …ne bi ste se zaustavili…
Oran: Ne bih. Ma bezveze.
Anja: (tišina i kod mene)
Oran: Tja.
Anja: Bezveze.
Oran: I tako…A zaista nisam nezahvalan…svega sam ja svestan…i zahvalan sam…
Anja: Ali nije ni sve u zahvalnosti….
Oran: Ma nemam pojma. Znate li Vi da ja ponekada imam utisak da mene niko ne voli…što naravno nije tačno…ali, eto…mislim da sam pominjao to…šta ću ja kada mi se to pojavi u glavi…nisam ja kriv…ili možda jesam…i onda mi nekako dođe žao samog sebe…Smešno, zar ne?
Anja: Nije smešno…i verujte da niste jedini koji tako misli nekad i razmišlja o tome.
Oran: Pa verujem da nisam jedini…ali nešto me drugi tada baš i ne interesuju mnogo.
Anja: Možda je to zbog nekog nezadovoljstva..ne znam ni ja zaista….i meni se to dešava s vremena na vreme…ovako, ako ste svesni da je to potpuno pogrešno (jer znate da ste voljeni) mozda bi trebalo da se trudite da takva razmišljanja svedete na najmanji mogući nivo.
Oran: Pa ja ih i svodim…izbegavam…
Anja: Prosto, naiđe čoveku neki period takav…to je valjda kod mnogih tako.
Oran: Nekada nemam ni vremena za razmišljanje…ali kada dođe, uhvati jako…pa muke imam da se otrgnem, baš.
Anja: Pokušajte da ne mislite o tome jer znate i sami da nije tako. Nije tako.
Oran: Da li znam?
Anja: Morate znati, morate prosto.
Oran: Pa pominjao sam…mene svi vole, zaista…ali podrazumevajući…To se sve podrazumeva.
Anja: Ako Vi volite i pružate, i te osobe vole, ali možda ne uzvraćaju na način na koji bi Vi voleli da pokazuju. Možda je samo u tom njihovom načinu pokazivanja problem…ali i to se može rešiti nekako već.
Oran: Ne znam…ja bih voelo da me neko jako voli, bezuslovno…da me voli samo zbog mene…ne zbog toga šta bih mu ja pružio…da ne moram da merim šta ja njemu dajem, a šta on meni…Da me voli jer je zaljubljen u mene. Eto. U stvari, ne govorim o ljubavi, već o zaljubljenosti. Valjda. Sebično zvuči, ali šta ću ja kada tako osećam.
Anja: Da, ali ta zaljubljenost dođe ii prođe…ljubav ostaje posle.
Oran: Ma ljubav je navika…a to je ništa.
Anja: Nije navika, nije.
Oran: Jeste.
Anja: Ako Vi to tako postavite i shvatite, biće, ali nije. Navika jer Vam postalo sve monotona, ali razdmajte malo to.
Oran: Dokazaće se vremenom da jeste…i već se dokazuje, ali da sada ne izlazem teorije raznih belosvetkih istrazivača. Ma šta da razmrdam…pa ja Dragu volim, ako ste na to mislili…a da se zaljubljujem u nekoga koga volim je besmisleno….To bi bilo kao kada bih ponovo kupio svoju kuću. Ili kada bih išao da kupujem čokoladu, a već jednu jedem. Ili…Da ne navodim sada hiljadu primera.
– nastaviće se –
Sedamnaesto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
