Anja: Zdravo :) Dobro veče. Pa, hvala na pitanju, dobro sam. Vi kako ste? Mogla bih sama sa sobom, ali ne bih…nadam se da je sve ok kod Vas, a možda imate zanimljive sagovornice…možda…ko zna šta je..
Oran: :) Dobro veče.
Anja: Svako veče.
Oran: Ništa od toga, baš.
Anja: Pa šta je onda bilo? Što Vas nema?
Oran: Kako me nema?! Ma Vas nema, bre. Blejim ovde od pola jedanaest, bar.
Anja: Evo me, glavom i bradom.
Oran: Bljak.
Anja: Šta?
Oran: Koja sad brada, bre?
Anja: Pa tako se kaže.
Oran: E, pa ne morate i Vi tako da pričate. Vi recite recimo…glavom i…pa nađite nesto lepše :)
Anja: Pa ne moram…ali eto…evo me, glavom i nogom :)
Oran: Glavom i…Hm…Pa može i tako, ali ima lepše i od toga…:)
Anja: Glavom i rukom :)
Oran: Pa tu je negde, vruće :)
Anja: Glavom i prstom :)
Oran: Ah, nebitno!!!
Anja: Pa recite ako ste počeli već…
Oran: Vidim da slabo poznajete lepote Vašeg tela :)
Anja: Ma ne obraćam ja previse pažnje na to, gledam i pipam sve svaki dan
Oran: :) Pa lepo, lepo…A Dragi, pipne li on katkad?
Anja: Nego, kako ste Vi?
Oran: Pa danas sam isao na kontrolu. Pa, doktor procedi kroz zube da je dobro…sestra mi odnese po kila dlaka, ja razumedoh žene.
Anja: Auu, pa Vi ste baš dlakavi bili… :) Bjak :)
Oran: :) Još sam. :) Pa šta ću, taki sam kaki sam. Da se depiliram – ne smem, mnogo boli, bre.
Anja: Ma šalim se…ko Vas voli, ne voli Vas zbog dlaka ili ne dlaka, već zbog toga kakvi ste.
Oran: Pa lepo rečeno, ali ja ne bih mogao Vas da podržim u tim dlakavim mislima. Nego imate li Vi neku dlačicu?
Anja: Nemam :) Nemam dlačice. A šta je to dlaka?
Oran: Gle, gle… :) Dlaka je ono što raste na glavi, a nekada i ponegde ispod.
Anja: Sva sam dlakava, šalim se, kao majmunčica :)
Oran: Bljak. Pa gde nađoste tolike dlake? Da niste mozda uzeli moje od one seke?
Anja: Nisam, moje su jače :)
Oran: Uh, menjamo temu!
Anja: hi hi hi
Oran: Nego, kako ste Vi?
Anja: Pa, danas mi je bilo nešto loše, baš.
Oran: Auh. Kako to?
Anja: Ali, sad mi je bolje.
Oran: Aha. Želite da pričate o tome?
Anja: Pa nije ništa strašno. Samo mi je bilo loše ceo dan…i juče mi je bilo loše…pa sam se malo prošetala i provozala i ok je sada.
Oran: Ma kako to nije ništa strašno?
Anja: Malo bolje je.
Oran: Pa u čemu se ogleda to loše stanje? Fizioloski Vam je loše? (s kim to meljete?)
Anja: Ispao mi je sladoled. Išla sam da se operem malo :)
Oran: Gle ti nje! Odakle Vam sad sladoled?
Anja: Doneli su mi, bio u frižideru pa je malo ne tako zaleđen.
Oran: C, c, c. A ja? Gde je meni sladoled?
Anja: Pa kad nećete da se družimo, nema Vama :)
Oran: Ma nemojte mi reći.
Anja: :) Aha.
Oran: E, sutra ima da kupim kilče sladoleda i u inat Vama ima sve da poližem! Sam!
Anja: Liznite malo i za mene :)
Oran: :) E, baš neću! Sve ću da poližem samo za mene.
Anja: Poližite malo i za mene.
Oran: Pa, možda malo samo…kad ostane na kraju. Eto, to je najviše što mogu. :)
Anja: Pa dosta je i to…bar malo. Bolje išta nego ništa :)
Oran: :) Dogovoreno. Nego, šta bi s onim sličetom?
Anja: Pa evo mi je sličica, ali neću da Vam je dam.
Oran: Gle ti bezobraznice.
Anja: Idem ja…
Oran: Pozdrav…Laka noć…
– nastaviće se –
Dvadeset peto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
