Anja: Oko…Dobro veče. Izmolila sam za stolicu…Ustajte ako ste zaspali. Obećali ste mi…Pa…Jeste li tu?
Oran: ra!
Anja: ra :)
Oran: Ura!
Anja: Aha. Pa sta radite Vi? Čekam ja…polako samo.
Oran: Hu…
Anja: Za Vas koliko god da treba.
Oran: Ovako, pokušavao sam da ostnem budan…malo čitkarao…Uh, eto ukratko…no to je sve sada nebitno.
Anja: E, pa kako ste?
Oran: Pa onako…Videćemo u ponedeljak…ja baš i nisam zadovoljan. No, pustite sada to…Kako ste? Kako na poslu?
Anja: Pa zašto sada? Je li imate bolove ili nešto tako?
Oran: Pa više o tome u ponedeljak…Pričajte mi o Vama.
Anja: Ma zašto mislite da nije dobro? Zbog čega? Ja sam Vama juče ceo dan, i samu sam sebe smorila, ne želim i Vas.
Oran: Ma slobodno, samo ako Vama odgovara…baš.
Anja: Ma ne bih o tome…ništa zanimljivo, eto.
Oran: Dobro. Kako se ona kolegnica ponašala danas, samo to mi recite.
Anja: Gicila me neka mala…nisam je ni videla ni čula…samo došla i rukice na moje nogice…smešno je bilo skroz. Radila sam sa nekom drugom…bila je fer i ok sasvim.
Oran: Sjajno. E, baš mi je drago.
Anja: Rekla mi je na kraju, kad smo završavali da bi volela da radi sa mnom i ubuduće. Složila sam se sa njom.
Oran: Pa da li je to izvodljivo?
Anja: Ne znam još…ponekad da, ali ne stalno.
Oran: Aha. A recite mi kada ste jutros ustali?
Anja: 10:00 A Vi?
Oran: Auuu. Ja posle 11.
Anja: Mene su budili još oko 7.
Oran: :)
Anja: Ali, jedva sam i u 10 ustala.
Oran: Verujem.
Anja: I ceo dan sam na nogama…otkidaju me.
Oran: Au. Kada ste u obavezi da se javite na posao?
Anja: Malopre sam se masirala…prijalo je.
Oran: Šteta što ja ne mogu da ih malo izmasiram, bol bi bio kao rukom odnesen.
Anja: Ma nemate pojma Vi to da radite…ali nije ni važno…odmoriću ih sutra.
Oran: Znate šta ćete uraditi…pre spavanja podignite ih jedno pola sata…biće bolje, garantujem.
Anja: Čoveče, znam ja za te fore, kome Vi to? :)
Oran: Pa i nemam pojma, ali bih naučio. Pa da… :) Jesam blentav, nema šta.
Anja: Kako ste Vi danas? Je li sve okić?
Oran: Pa odlično, kao i uvek!
Anja: Ha, a iza toga se krije ko zna šta…kao i uvek.
Oran: E, pa sada…Krijete se Vi za početak…Zato sam i super.
Anja: U kom smislu se krijem?
Oran: Pa u pravom smislu :) I nepravom…
Anja: Kako od koga :)
Oran: Kako god okrenete, Vi ste tu.
Anja: Pa hoćete li da ne budem tu kada se okrenete?
Oran: Nikako!
Anja: Pa ne govorite besmislice ondak :)
Oran: :) Pa samo kažem, nista drugo. Pročitali ste da ste mi pravili društvo u čitanju priče?
Anja: A ako nemate šta pametno, bolje ćutite…
Oran: :)
Anja: Jesam. Kako sam Vam pravila društvo? O čemu se radi tu…osim o geometrijskim figurama ? :)
Oran: Pa lepo, pošto nikako nisam uspeo da Vas isteram iz glave, onda sam sa Vama čitao…) Pa tromđa…a i ljubavna još…Fin rad, baš.
Anja: Ma priča prava za Vas…Dopala Vam se, vidim.
Oran: Pa jeste, ali čisto u književnom smislu.
Anja: Da, verujemo Vam svi :)
Oran: Nema veze sa privatnim osećajem…Znate, taj trougao je funkcionisao u na istom mestu, u isto vreme :) Kako da kažem…spavali su zajedno, bukvalno :)
Anja: Namazala sam neku kremu za ruke…ima jak bašš miris…i sada samo njuškam…trebalo je podosta da shvatim da je to od kreme, skroz jak miris…
Oran: Aha…A koja je krema?
Anja: Je li to pisao Vaš poznanik ? :) Onu sa svi spavali zajedno…?
Oran: Moj poznanik je takodje književno vrlo nadaren, baš. Pa on nije spavao istovremeno sa obe…
Anja: hihihi Sigurni ste? :)
Oran: Jedan dan sa jednom…a isti taj dan sa drugom :) Nisam :)
Anja: A joj, joj, joj. Isti dan sve završi :) Bolje je onoj prvoj :)
Oran: Pa valjda…ko zna da li je stizao da završi sve i svuda…:) Pa zavisi…Možda je bolje drugoj…duže traje..:)
Anja: Joj, joj, bolje se prva provela, sigurno…za drugu ko zna ima li, ili nema…razumevanja :)
Oran: :) Ma ima sigurno, znam ga ja :)
Anja: Nisam mislila na razumevanje :) Ali eto… :) hihiihihi
Oran: Nisam ni ja…:)
Anja: Oko…
Oran: Anja…
Anja: Poznanik Vam je mmmmmm. Sila je.
Oran: Pa i jeste, da znate…samo je malo uobražen…ali neka, opraštam mu. Neko bi rekao i s razlogom…ali ipak ja volim skroz prirodne ljude.
Anja: Ma sve se zaboravlja kad je tako…takav pun razumevanja i posvećen poslu :)
Oran: :) A pogleda li Vas danaske neko onako…
Anja: Kažete da nije skroz prirodan?
Oran: Svlačećim pogledom? Pa možda je to njegovo prirodno stanje, šta znam…ja bih se svakako drugačije ponašao.
Anja: Šta mu nije prorodno? Usne? Uši? Kosa? Ramena?
Oran: :) Ma sve mu je to prirodno, ali čini mi se da malo precenjuje sebe…ali kažem, ja mu opraštam.
Anja: Znate, toliko sam se skinula da nije imalo više šta pogledom da se zbacuje…:)
Oran: Auuuu. Kako, kako?
Anja: Nabacivao mi se neki…rekla sam mu da mi može tata biti..:)
Oran: :)
Anja: Ali, ispostavilo se da je mlađi od mene…hhihiihi Ko bi rekao? :)
Oran: Gle, gle… I?
Anja: Posle se samo šunjao kod mene…ma okić je skroz dečko.
Oran: Orlovi ga doručkovali!
Anja: Pa ništa, bio je sve vreme pored mene…takoC. I pomogao mi je neki lik da zalepim nešto, ja to lagano, on kad vide poče da se smeje i kaže…aj po pola ćemo…mislim da je sve on uradiio…:)
Oran: Pa šta Vam je radio? C, c, c :)
Anja: Malopre sam došla…nemojte o tome više…
Oran: Pa Vi kako ste krenuli da nabrajate tek sada shvatam zašto ne želite o tome…
Anja: Nećete ni Vi o Vašem poslu, neću ni ja o sadašnjem…
Oran: Dobro, a šta ste to nosili na sebi?
Anja: Kecelju. ihihihi Samo keceljicu :)
Oran: :)
Anja: hihiihihihhi
Oran: Šalite se?
Anja: Ja? :)
Oran: Vi, da.
Anja: Naravno.
Oran: Šta, šta? A šta onda?
Anja: Haljinicu neku :)
Oran: Opa! Kakva je to neka haljinica?
Anja: I našla sam jednu koju kupujem od prve plate…njam, njam je.
Oran: Gle, gle…
Anja: Zanima li Vas možda koliko košta? Verujem da samo o tome mislite…
Oran: Pa kakva je to njam, njam? :)
Anja: Znala sam.
Oran: Pa ispod pedeset evra nije.
Anja: Prelepa je…balavila sam po njoj. hihiihihi
Oran: :) A tek drugi koliko će balaviti…
Anja: Oko 150 :)
Oran: Auuuuuu.
Anja: Ali, haljina je…ah, ah Znate li kakava je?
Oran: Nemam pojma.
Anja: Oči su mi ostale tamo. Ma…
Oran: Pa opišite je malo.
Anja: Od prve plate. Teško je opisati. Dve boje su i smenjuju se…Kajsija i zelena, čini mi se…
Oran: Lepo, lepo…
Anja: Ima ispod grudi kao neki pojas…neki njam, njam…
Oran: Recite mi gde se nalazi da idem da malo balavim i ja. :)
Anja: I vezuje se nekim trakicama oko vrata, a pozadi su leđa gola.
Oran: Auuuuuuuuu. Baš po mom ukusu.
Anja: I nije uz telo…već pada…ma…znate kakva je?
Oran: A dekolte?
Anja: Idem sutra da je slikam samo…
Oran: Poslaćete mi sliku?
Anja: Dekolte, pa sad nisam sigurna…čini mi se da nekako napred je u x. Od grudi x pa na gore prema vratu…nisam sigurna sasvim.
Oran: Aha. Poslaćete mi sliku?
Anja: Alim samo da znate da sam ja ostala bez teksta…Predivna je, a meni se malo šta sviđa, ali ako mi se svidi znači da je njam, njam.
Oran: U to više ne sumnjam.
Anja: I sandale sam našmekala jedne danas.
Oran: :)
Anja: Jesam, jesam.
Oran: One valjda nisu više od 50 evra, je li?
Anja: Upravo toliko.
Oran: :) Uh, dobro je.
Anja: Pogodili ste…i kusur ima :)
Oran: Ma mora da je neko sniženje u pitanju…Vi bi moju platu sćokali za pet minuta. :)
Anja: Može biti…samo sam ušla, videla ih, uzela u ruku i zaljubila se…ali nije to stalno.
Oran: Eto, znao sam. Da, da…samo kada idete u šetnju…
Anja: Nekad ne nađem ništa zanimljivo, a danas…svašta. Svašta baš.
Oran: :)
Anja: Pa šetnja je za kupovinu :) A kad se častis – srećan si :)
Oran: Pa šta još planirate uzeti od plate? :) Bravo, tu ste u pravu.
Anja: Pa ja sam i do sada bila u pravu, samo što niste to možda primećivali… :)
Oran: Jesam, uglavnom… :) A kupujete li još nešto od plate?
Anja: Našla sam i još jedne sandalice, za svaki dan.
Oran: Aha.
Anja: I haljinicu još jednu i tuniku.
Oran: U, blago Vama…
Anja: I shvatila sam da je previše.
Oran: :) Pa zavisi…koliko bude parica…Možda i bude taman.
Anja: Parice, parice….
Oran: :) Ma te pare nije loše voleti, ali ne treba čovek da im robuje.
Anja: Videla sam Vas danas.
Oran: Gde ste videli?
Anja: Ne smem da Vam kažem.
Oran: Zasto?
Anja: Šta ste radili Vi danas?
Oran: Svašta nešto…izležavao se, spavao… radio nešto na internetu…čitao, sređivao neku enciklopediju…bio sa decom…Ukratko, to bi bilo to…ah, da, svom životnom savetniku presnimio neke diskove…i malo poprićao s njim u večernjim časovima, primio posetu…preneo neki računar stari od njega…
Anja: Neku erotiku?
Oran: I to je to…posle čekao Vas. Ne, ne…Mada, ne bi bilo loše :)
Anja: hihihi Znate šta sam skoro gledala? :)
Oran: Pa jedan prijatelj mi obećao…ali me sad sramota da ga podsetim…
Anja: Ako Vas zanima…
Oran: Zanima me, naravno da me zanima. E, pa široke su sfere mog zanimanja.
Anja: Šta rade tete i čike, puno teta i puno čika…posle karnevala u Riju…a samo da znate da rade svašta i svi na istom nestu…mnogo njih…malo sa jednim, malo sa drugim…malo tako, od svega po malo…
Oran: Kako? Ih, pa to sam gledao :)
Anja: Pa kako…zanimljivo, ali bez emocja…pa nije bas nešto…ocena dva. Aha, pa što ne kažete :)
Oran: :) Pa ne znam da li je to to…Ijao!!! Gde ste to gledali? S kim?
Anja: Pa čačkala sam po kompu jednom kad sam sama bila…sama naravno.
Oran: Uh.
Anja: home alone
Oran: Dobro, dobro…
Anja: Zašto?
Oran: Sad je vec bolje. Pa onako, pitam :)
Anja: Šta Vam je palo na pamet, priznajte…
Oran: Pa svašta, ali dobro je da nije to.
Anja: Pa šta to?
Oran: Pa ako ste gledali to…ko zna s kim…
Anja: Kva, kva, kva, Oko…kva. Pa, sama sam…a i na mene to ne deluje…
Oran: Nije kva, nego…Kako se oglašavaju kokoške? To su patke, bre.
Anja: Oko Vi kva. Kvo, kvo, kvo :)
Oran: Nisam patka :) kvo :) kvoc
Anja: Ma nemate Vi za to kvoc…:)
Oran: Kvoc, kvoc…tako se oglašava kokoška kada hoće da leži na jajima…kvočka. Ona kvoče. :)
Anja: A sa kime ste Vi gledali to?
Oran: Pa i ja sam, naravno. S kim bih gledao? Moja Draga to ne gleda u društvu, nažalost…:)
Anja: Pa imate Vi dosta ženskih oko Vas…ne znam sa kojom ste poželeli da pratite tamošnja dešavanja.
Oran: Pa sa mnogo njih, ali…
Anja: I ona gleda sama? :)
Oran: Jedno su želje…a drugo…Pa da, čini mi se da gviri kada ima na tv…Kada ja nisam tu.
Anja: Moji roditelji menjaju kad je to na tv-u :)
Oran: Pa dobro, sramota ih je verovatno…
Anja: hiihhiihihi A zaboravljaju stvarčice pored kreveta :)
Oran: Treba razumeti…i ja baš kada je sirovo menjam…ako su sa mnom deca…a i kad budu odrasli, verovatno ću kada su neke sirovije scene. Stvarčice? Kakve stvarčice?
Anja: Dureksove.
Oran: Eeeeeee, sad sam se setio…Da Vam pričam kako je moj prijatelj kupovao kondome?
Anja: Oko, nisam mislila na to. Hajte, pričajte.
Oran: A na šta ste misllili?
Anja: Pričajte mi sada o kupovini. Posle ću.
Oran: Aha, dobro…Pa eto, on malo stariji od mene…a ja imam oko…pa tu negde, Vaših godina…i sada on ide na more…i treba mu više komada…i sramota ga da traži više pakovanja…Kaže…Šta li će da pomisli prodavačica/ac? Naravno, zamoli on da mu ja pravim društvo, da mu bude manje neprijatno…ali onda će meni da bude neprijatno, kažem ja…:) I rešimo mi da se osokolimo pivom…
Anja: Dobro staro pivo… :)
Oran: Popijemo po par komada i krenemo u kupovinu…) Dođemo do jedne trafike, čovek naslonjen na nju, nešto gleda…samo on je tu…
Moj prijatelj: „Ijao, sto me je sramota…“
Oran: Ja: „Ma imaju, sto posto, pitaj.“ Moj prijatelj: „Jao, što mi je glupo…Kako da tražim toliko pakovanja…“ Ja: „Hajde, nemoj da si šmoklja…“
Anja: Ko mu kažeee?????
Oran: :)
Anja: Da. I?
Oran: Moj prijatelj prilazi čoveku i pita ga…Moj prijatelj: „Izvinite, možete li mi dati pet pakovanja kondoma?“ Čovek: „Ne mogu, ne radim ovde“.
Anja: I? Je li kupio?
Oran: Pa zar ne shvatate…obratio se nekom kupcu…:) Naravno da nije. :)
Anja: Ma kapiram…ali, kako je rešio problem?
Oran: Odustao je, toga dana nije ni kupovao…:) Vratili smo se pivu.
Anja: Aha, postio je na moru. Dobro, staro pivo :)
Oran: Nije, kupio je…ali kada i kako – nije mi pričao.
Anja: Pa dobro…Ništa strašno.
Oran: I tako, ali meni je to bilo baš smešno…čitav dan smo se smejali…Znate, morali ste videti lice tog čoveka…a i lice mog prijatelja…dok sam se ja uzdržavao da se ne raspuknem od smeha…
Anja: Ja videla kondom prvi put u sedmom razredu na ekskurziji.
Oran: Zanimljivo..U kojoj situaciji ga videste?
Anja: Kad smo bili u hotelu.
Oran: Pa ko Vam je pokazao?
Anja: Ovako, jutro, krećemo svi, ukrcavamo se..dečaci otrčali svi i kupuju kondome :) Skoro svi.
Oran: Da?
Anja: Stigli u hotel, malo šetale nas nekoliko…vratile se u hotel, a oni kao majmunčići…još bile neke lijane to, pa malo upotpunile doživljaj prorodnog staništa majmuna.
Oran: :)
Anja: I izlazimo iz sobe…nešto se našminkale i samo počeli oni da iskaču iz soba, naduvali to, i vrte ih…poenta je da su se celo veče zanimali tom gumom i da nijedan nije ništa iskoristio :)
Oran: Aha.
Anja: Bar je prodavnica profitirala prodajući kondome četrnaestogodišnjacima.
Oran: A na kojoj eskurziji je neko iskoristio?
Anja: Nekoliko normalnih koji nisu imali to bili su kod nas u sobi i zezali smo se celo veče…bilo je ok.
Oran: Aha.
Anja: Pa za prvi put za koji znam je bilo u srednjoj…Isto na ekskurziji.
Oran: Koja godina?
Anja: Godina je bila prva, znači, oko petanest godina.
Oran: Aha. Zanimljivo, baš.
Anja: Pa, kako kome, neki su se posle samo hvalili time…i takoc. Mada, uglavnom su to bile veze na jednu noć ili dve :)
Oran: Da, da…klasika. Da, znam.
Anja: Ja nisam bila u toj priči…nije me to još ni počelo zanimati…
Oran: Aha. A kad Vas je počelo zanimati?
Anja: hihihihhi A kad je Vas počelo zanimati?
Oran: Pa, prvi sam pitao.
Anja: Pa?
Oran: :) Pa?
Anja: Prvi dečko koji mi se svideo je bilo u sedmom, čini mi se. A počelo me zanimati, pa oko devetnaeste, dvadesete.
Oran: Eto, poklapa se sa ekskurzijom prva simpatija….)
Anja: Ne, ne, to je bio drug dobar. Nikad ništa više.
Oran: Aha.
Anja: Samo sviđanje…sladak dečko ili dobar…ništa više, ni kisić ni ništa. Ni on nije znao.
Oran: Aha. Pa lepo, lepo…
Anja: A kada je Vas počelo zanimati?
Oran: Mene je počelo zanimati baš rano…ali za realizaciju sam poprilično pričekao, baš.
Anja: Koliko ste pričekali? Sa koliko ste čekali? :)
Oran: Govorim i o ljubavi i o vođenju ljubavi. E, pa sad…:)
Anja: Davno je bilo…
Oran: Pa…Kako se uzme.
Anja: Pre koliko je bilo?
Oran: Meni je to bila čitava večnost. Pa ne bih sada o tome. Ipak, to je intima. A Vi? :)
Anja: Intima. Ne bih sada o tome.
Oran: Zašto sam znao odgovor? :)
Anja: Ogledalce moje…
Oran: Baš. Znate, gledam koliko pažnje poklanjate sitnicama, koliko pokušavate biti precizni…
Anja: Hajte, malo mantrajte da se ne prekine protok…
Oran: Manta, manta, manta…
Anja: Pa, je li uspavam u tome?
Oran: Mantram, samo tako.
Anja: Znate, setila sam se jutros za jučerasnju grešku…samo se setila.
Oran: Pa nije bito da li uspevate, bitno je da se slično i ja ponašam.
Anja: Razmišljala o tome šta smo pričali.
Oran: Greška?
Oran: Da?
Anja: Ma nešto sam pogrešila u pravopisu, kada sam opisivala šta nosim…pa se setila da je greška. Pa posle recite nešto ružno ako smete. Oduvaću Vas kao vuk kućicu od slame… :)
Oran: Mislio sam na to koliko u govoru pokušavate biti jasni…Ma, da ne tupim više..:) A koje su Vam boje danas?
Anja: Svetloroze :)
Oran: (čisto pravopisa radi)
Anja: Baš svetloroze.
Oran: :) Divota. Blago Vašem…
Anja: Male i uske…a njih baš volim…znate da obožavam lepe gaćice…obožavam to. Svaki put svratim malo da ih gledim i uzmem koje…
Oran: Eh, pa i ja obožavam…U stvari, to najviše i volim od odevnih ženskih predmeta…
Anja: Ogladalce.
Oran: Blago Vašem…
Anja: I ja, veš mi je naj, naj. To mi je bitno. Volim i lepe minđušice i prstenčiće osim toga.
Oran: A narukvice? To ide s tim, je li? Ogrlice?
Anja: Lepo mi stoje ali…ne baš…nešto me ne privlače…ali nosim ih…:) Ne oglice. To ne volim. Retko baš.
Oran: A nosite li šta oko vrata?
Anja: Ne.
Oran: Sada?
Anja: Ne.
Oran: Aha.
Anja: Zašto?
Oran: Znači, goli vratić…Pa onako, pitam :)
Anja: Pa, ne prija mi išta tu…
Oran: Jasno, jasno…
Anja: Ne volim na koži, ali preko majice može da prođe.
Oran: Vi to kao na moj račun nešto. :)
Anja: Učim od najboljih i iskusnim u zavlačenju :)
Oran: Pa ja sam lud što sam Vam to i pričao…Uostalom, rekao sam da zaboravite sve…
Anja: Ma ludi ste Vi i ovako…
Oran: Pa i to što kažete.
Anja: I Vi zaboravite ono za druge cice.
Oran: Zaboravio sam.
Anja: Imate dozvolu da budete…
Oran: Sve ću da ih viđam. Hvala…pa ja mu s tom dozvolom dođem kao Bond.
Anja: Koga ćete da viđate to?????
Oran: On ima dozvolu za ubijanje, ja dozvolu za…:) Sve!
Anja: Ma koje sve???? Koje to sve?
Oran: Sve koje budu želele.
Anja: Jes, blago Vama sa njima, jes.
Oran: Zašto da ne? Šta fali?
Anja: Da Vam ne pada na pamet!!!!!!!!!!! NEKA VAM NE PADA NA PAMET! Toliko.
Oran: Eh, ne može to sad tako…Vi ste mi dali dozvolu…i ja je imam…Nema sad…Uzimala – davala.
Anja: Važi se ono prvo što se kaže. Znate šta je to.
Oran: Ne, ne…
Anja: Mada Vam teško pada, ali…
Oran: Niti znam niti želim da znam.
Anja: Ma kako želite. Punoletni ste :)
Oran: E, hvala. :) Jesam :)
Anja: Eto.
Oran: A koja je ona Mica?
Anja: Nemam pojma.
Oran: Ih, nemate pojma. Pa otkud ona Vaš prijatelj?
Anja: Slučajno.
Oran: I?
Anja: I prihvatila sam je.
Oran: I, jeste li pričale malo?
Anja: Nismo još. Zašto?
Oran: Pa ineteresuje me da li bih ja mogao da prozborim neku sa njom.
Anja: Ma ona je klinka.
Oran: Aha.
Anja: I našla je dečka pre neki dan žvalavili se…
Oran: A otkud Vi to znate?
Anja: Pa videla sam. Znam, eto.
Oran: Kako ste videli?
Anja: Ja znam dosta toga.
Oran: Eh, znači da ste pričali sa njom…A ako ste pričali, znači da ste maločas rekli neistinu.
Anja: Ma mlada je…Zanima Vas? Da znate da ima oko 180 cm, možda još više.
Oran: Ne zanima me.
Anja: I dečko joj je klinac. Vršnjaci.
Oran: Opet ona! Ne zanima me.
Anja: Pa Vi ste počeli da se raspitujete.
Oran: Ne interesuje me ni ona, ni njen dečko!
Anja: Znate kako je sladak…njam, njam.
Oran: Jesam, ali delovala je na onoj sličici malo starija. Gle ti nje!
Anja: Ma kakvi starija, mala se folira malčice…malo se glupira kao želi da izgleda kao žena…a razmišljanje joj je ravno nuli.
Oran: Gle.
Anja: Dosta više o tome. Šta imate Vi na sebi od odeće? I u kom ste danas mesecu :)
Oran: Dosta, baš…kako ću da zaspim posle? Danas sam izgladneo baš…i ponosan sam na sebe jer sam bio karakteran…
Anja: Oko, pa bacite se Vi na nju, ali ja otpadam onda…ok?
Oran: A imam neku trenerku, sličnu onoj od juče…majicu teget, a preko nje imam neki džemper.
Anja: Hocete tako da uradimo?
Oran: Pa, nećemo. Pa to je lepo za nju, baš.
Anja: Pa moglo bi i za Vas :) Imam jedan predlog…
Oran: No, uostalom, retke su kao Vi…ako ste Vi Vi…da ih interesuju malo stariji…
Anja: Da se Vi malo posvetite njoj, a da mene malo udaljite od sebe…? Hoćete li tako da se organizujemo?
Oran: Baš ste smešni.
Anja: Pa hoćete li? Želite li? Jeste li zainteresovani za moj predlog?
Oran: Pa slušajte, hvala, ipak ne.
Anja: Pa eto. I Vas smo zbrinuli sada.
Oran: Pa ne znam s ovim godinama kolike su mi šanse obzirom da se još uvek nadam da ste Vi Vi…
Anja: Ma nema veze, kažite da ste mlađi…
Oran: A, ne…ja ne govorim neistinu.
Anja: Ma nema `leba od mene…
Oran: Pa ja leba i ne tražim.
Anja: Bolje se Vi bacite na nešto mlađe još…
Oran: :) Pa kud ćete mlađe…Vi ste taman mladi…ako ste Vi Vi.
Anja: Pa jesam…ali, još mlađe od mene. A ja, samo mogu da pričam sa Vama…zamajavam Vas.
Oran: Pa jeste, ali to je…ma to je drugi svet.
Anja: Ma nema veze…
Oran: Ma ima veze…
Anja: Ma slatke su. Vidite Vi to malo bolje.
Oran: Pa jesu slatke, ali ponavljam…ne interesuju me.
Anja: Pogledajte te obraščiće i tu kosicu.
Oran: U, bre…Menjajte temu!
Anja: Ne, ne.
Oran: Ne želim o tome da pričam.
Anja: Zašto?
Oran: Zato što je besmisleno.
Anja: Podseticu Vas opet…ne brinite se.
Oran: Kako da se ne brinem?
Anja: Ipak, kada Vi budete stari ona će biti taman Vama…ništa strašno. Eto. Kad Vi…
Oran: :)
Anja: Dvadeset jedna je ok.
Oran: Pa, gledajući neke lovatore, zaista čovek da kaže – ništa strašno. :)
Anja: Eto. Eto. Bacite Vi malo pogled tamo. Da Vam ne smetam.
Oran: Samo što ja nisam lovator, ondosno nemam taj novac da bih se podmlađivao toliko i tako i da bih mogao da zbrinem sve oko mene. A i nije to niti moja želja, niti moje shvatanje stvari.
Anja: I da Vam ne dosađujem mojim matoračkim stvarima…
Oran: Matoračkim…:)
Anja: Ma novac, pozajmiću Vam, rekoh.
Oran: :)
Anja: Ima i lovatori da Vam zavide.
Oran: Ijao, dosta…:)
Anja: Ali samo se ja, matorka, nadovezujem na Vašu priču…
Oran: :) Pa kako se to nadovezujete?
Anja: Pa samo nastavljam na Vas. Vi počnete o Mici, a ja Vam pomažem da ostvarite ako želite…Vi o Vici, ja o Mici.
Oran: Dobri ste.
Anja: Vi o kumu, ja o kumu.
Oran: Eh, kad bi sve bile kao Vi…
Anja: Eh…Svet bio bio mnogo bolji..ali…
Oran: Slažem se.
Anja: Mora biti i onih drugačijih, zbog ravnoteže u svemiru, a i ne bi bilo zanimljivo da su svi isti.
Oran: Slažem se. A kada cete Vi meni da date ne uvid Vašu sliku?
Anja: Pa ne morate mi povlađivati u svemu. Vama nema moje sličice. Vama treba Micina.
Oran: Pa zašto ste tako okrutni? Ne želim Micinu. Želim Vašu. Baš me briga za Micu.
Anja: Ah, nisam ja bitna ni u kom smislu, baš.
Oran: Pa ja uporno pričam da jeste…odakle izvlačite te Vaše zaključke?
Anja: Ma nisam, znam jednostavno, znam. Nema tu mnogo filozofije.
Oran: Svašta.
Anja: Znate li šta je radila jedna moja drugarica, tj. šta nije radila :)
Oran: Vi ste vrlo pospani izgleda…ne znate šta kuckate. Ne znam. Šta nije radila?
Anja: Sviđao joj se jedan dečko mnogo baš, smuvali se oni, bili zajedno pa možda nekih godinu dana. Ona njega ni jednom nije pozvala. Zašto? Kaže: Previše ga volim i nije mogla! Skoro se dan se udala :) Ali za neko drugog lika.
Oran: Kako nije pozvala? Ne razumem.
Anja: Pa telefonski poziv nije krenuo od nje nikada ka njemu. Samo u obratnom smeru.
Oran: Auuuuuuu.
Anja: Nije ga nikad pozvala, nikad.
Oran: A zašto su raskinuli?
Anja: Pa zbog toga nešto ,on poludeo…ne znam, njihova stvar. Nisu se slagali i kraj priče.
Oran: Aha. Šteta. Ako ga je toliko volela, šteta.
Anja: Pa sad, udala se skoro, za jos boljeg lika.
Oran: Znate, postoje neke ljubavi ili navike, nebitno, koje traju čitavog zivota.
Anja: A to je bilo davno, kad se glupirala.
Oran: Aha.
Anja: Ma dečica bili oboje, deca još. Klinci i klinceze.
Oran: Aha. Pa dobro, ali…ne znam…Ne verujem da će ovoga više voleti.
Anja: Ma istripovala se nešto baš.
Oran: Ostaće joj taj večna bolna ljubav…
Anja: Ma sa ovim je još od srednje. Ma kakvi. Otkači se to kao…lako.
Oran: Ma dozvolite…ako neko ne može nekoga da pozove godinu dana od silne ljubavi…ili je ta ljubav silna, ili taj neko ne voli. Prosto.
Anja: Biće da je ono drugo.
Oran: A ako je ljubav silna, onda je to ta ljubav, ljubav za čitav zivot.
Anja: Kažem Vam…istripovala se nešto, umislila i takoc…ma kakva silna…ščepala ovog…ne da mu da diše, uživaju baš. Ono je bilo dečje nešto.
Oran: Pa i ja sam nesto umišljao u srednjoj školi, pa nikad nisam preboleo, baš. Ni dan danas, a nikad verovatno i neću.
Anja: Zato što je možda nedorečeno bilo, tako se to dešava. Te nedorečene priče ostaju i mi mislimo da je moglo biti svašta…ali pogrešno je, samo lupamo glavu time.
Oran: Pa jeste bilo nedorečeno…ali izvinite, šta uopšte u tim godinama može biti dorečeno?
Anja: Pa, dečje igre, šale, simpatije, uobičajene stvari.
Oran: Razmišljao sam ja puno o tome…i verovatno bi i ta osoba na kraju meni postala slična ostalima…ali…
Anja: Eto, lupate glavu, a od toga ništa.
Oran: Ostaje žal što to nisam proverio, pa makar i po cenu da je tako.
Anja: Pa zašto nije postala? Zašto?
Oran: Pa zasto što sam ja bio blesav…kao i obično…Primećuje se, zar ne?
Anja: Znate, imala sam i ja tako nešto, jednog malog kome sam se svidela baš, baš. Pored njega sam drhtala…pozvao me da se vidimo, ali sami i ja se nisam pojavila, ni javila. Zašto? Zato što sam bila nenormalno zaljubljena i uplašila sam se poljupca ili čega već. Celog života će ostati ovde negde…Eto, ima jos blesavih, ali ne osvrćem se…mora se dalje, da je suđeno bilo bi.
Oran: A šta je sada sa tim dečkom?
Anja: Kao i za pesmicu Vašu, stigla je u poslednji čas, baš kad je trebala.
Oran: Kako u poslednji čas? Ne razumem.
Anja: Ne znam šta je sa njim, ali da ga vidim ne znam ni šta bih sa sobom…plakala bih možda, ne znam. Evo i sada mi nešto kiši :)
Oran: Hm…više ne znam kad mogu da Vam verujem. Puno ste me iskidali…ne ljutite se.
Anja: Pa znate da je prekidalo i Vi ste…pa ako nije suđeno neće doći, stigla je bila…O čemu Vi to? Ja Vas iskidala i Vi mi ne verujete? I da se ne ljutim što mi ne verujete? Vauuuu.
Oran: O tome da sam shvatio sada, kada ste pomenuli suze, da ja više sebe ne mogu da ubedim da Vam verujem. Da, da se ne ljutite.
Anja: To je Vaša stvar već. Ja Vam kažem, a Vi shvatite kako Vam odgovara.
Oran: Pa tu ste u pravu, baš.
Anja: Samo su počele, ali jer ste me setili na to. Ne plačem ja za njim inače. Da mu je toliko stalo, potražio bi me.
Oran: Aha. Pa zašto Vi ne potražite njega?
Anja: Jesam, jednom posle.
Oran: I?
Anja: Nije odavde, pa bi malo moglo da bude to problem…i ništa, ja se opet ukočila, parališe me. Ne znam šta se dešava. On je ubeđen da nisam htela ništa i da sam ga namerno ispaljivala. Ubeđen.
Oran: Aha. Ja bih ga, da sam na Vašem mestu, potražio. Pa šta bude…šteta da ne pokušate.
Anja: Bili smo klinci i on moja prva ljubav. Trajala je godinama, jako.
Oran: Pa znam baš o čemu pričate…Zato Vam i kažem da mislim da treba da ga potražite.
Anja: Ali, nevažno je sada, ne ih mogla to, ne. Ne želim sada. Ma nije važno.
Oran: Šteta.
Anja: Ali eto, ni poljubac, a mnogo toga između se osetilo, kažem Vam da sam drhtala i on nije sklonio pogled sa mene i to su svi videli, svi osim mene.
Oran: Jasno, baš.
Anja: Iako kažu da je bila ledena, meni je to bila najtoplija zima.
Oran: Sve mi se čini da sam u veoma sličnoj priči bio…sa određenim izmenama, ali smisao je isti. Šta se desilo te zime?
Anja: Pa, niste usamljeni ni jedini u svemu tome…bar toliko…Ja sam bežala od njega, a želela sam da budemo zajedno. Plašila sam se da ćemo se ljubiti…plašila…blesa mala.
Oran: Aha. Bezveze.
Anja: Pa jeste, jeste.
Oran: Pa dobro, šta je – tu je. Ako ne želite da ga tražite, onda tu priču smatrajte svršenom.
Anja: I smatram, ne tražim, ne traži me, dečje, gotovo.
Oran: Pa dobro. Neka onda i bude tako.
Anja: Hoćemo sad na spavanje?
Oran: Pa mogli bi…
Anja: Pa hajte polako…vreme je :)
Oran: Ma nemojte mi reći. Pa niste mi Vi majka… :)
Anja: Trebate se i Vi naspavati, nije zdravo u tim Vašim godinama ostajati do kasno…verovatno niste navikli.
Oran: Jok, Vi ste :)
Anja: Ali, morate se više odmarati…Ipak, nisu to male godine…
Oran: Gle ti nje. Ko o čemu, baba o uštipcima…Čuli ste za taj izraz?
Anja: Mora se malo razmišljati i o Vama, meni je dosta i četiri sata sna, ali Vi…
Oran: :) Dobro, mama.
Anja: A Vi onaj, ko o čemu, Oka o paricama ?
Oran: :) Ma tako je, kako ti kažeš, mama :)
Anja: Nisam ti ja majka, Orane. Kamo sreće da jesam, pa da te gledam svaki dan :)
Oran: Pa šta ste mi Vi onda? :)
Anja: Ja Vama….Recite Vi meni šta sam, ne znam…nisam Vam ništa…
Oran: Vi ste meni Anja.
Anja: Ali da znate da ne biste proveli dana bez mene…Čuj dana…Sata bre, sata jednog.
Oran: Pa verovatno. Verovatno ste u pravu.
Anja: Ni na posao bez mene, ni na ručak bez mene, ni na pecanje bez mene, ni na trčanje bez mene, ni na kupanje bez mene, ni na vežbenje bez mene, ništa baš.
Oran: :) Verujem da bi tako bilo, baš.
Anja: Ni na uživanje bez mene, ni na čitanje bez mene, ni kod bilo koga bez mene :) I ništa bez mene.
Oran: Ništa bez Vas. :) I znači ništa od slike?
Anja: Pa ništa…ništa. A što? Ne znači Vam…opet ništa pa ništa…i sa njom i bez nje.
Oran: Pa nebitno…želim da imam.
Anja: Ništa.
Oran: Huuuu.
Anja: Ma neka, ako nekad skupim hrabrost, sad ne.
Oran: Ih, nekad…pa to može biti i za sto godina.
Anja: Ne verujem. Ništa od toga, izvesno je.
Oran: Od čega ništa?
Anja: Od sličice.
Oran: Ja imam jedan predlog.
Anja: A i od inače svega. Izložite.
Oran: :) Izlažem predlog. Ovako…
Anja: Hajte.
Oran: Vi meni Vašu sličicu, ja Vama svoj glas.
Anja: Uh, šta imam od glasa? Šta? Ništa. Glas kao glas.
Oran: Pa šta ja imam od sličice? Sličica kao sličica.
Anja: Ponuda je odbijena, čeka se sledeća sezona, sledeći prelazni period tačnije.
Oran: Dobro…onda ovako…Mogu li da još nesto predložim?
Anja: Ne znam možete li…valjda možete.
Oran: Pa pokušaću.
Anja: Imate li ćevape?
Oran: Otkud sada ćevapi…nemam.
Anja: Ok, hajte sada pokušajte da predložite…
Oran: Vi meni sličicu…
Anja: Oko, šta mi to radite?
Oran: Ja Vama?
Anja: Šta mi radite to?
Oran: Kako šta Vam radim, Anja?
Anja: Prošla ponoć, a ja sedim sa smeškom na licu, a malopre plakala od umora, vratila se kasno. Šta radite to? Zašto tako?
Oran: Razmišljam…
Anja: Viktorija. Jeste li?
Oran: Pa evo…
Anja: A sad?
Oran: Pa ja sam shvatio šta radim…
Anja: Šta radite?
Oran: I zašto tako to radim.
Anja: I zašto? Recite da shvatim i ja.
Oran: Ali opet, Vas radi, ne mogu da napišem.
Anja: Je li nešto loše?
Oran: Pa šta znam…
Anja: Pa jeste, ili nije..?
Oran: Ono se vodi kao super stvar…ali često može da bude strašno loša.
Anja: Aha, nešto lepo, ali loše nekad…ok, ok. A kako je sada? Lepo ili loše?
Oran: Pa lepo je, ali može da ispadne loše.
Anja: A kako bi sada ispalo?
Oran: Pa sada se klacka, koliko ja mogu da primetim. Na koju će stranu da pretegne…
Anja: Ne znam, ne znam…
Oran: Balansira.
Anja: Pa to je jer ležite na stomačiću…A kako Vi spavate?
Oran: Kad sam mršav, onda na stomačetu, raširenih nogu i ruku…
Anja: hihihihi
Oran: Sa naglaskom na desnu stranu.
Anja: A sada?
Oran: Sad je veći naglasak na desnu stranu nego uobičajeno jer se plašim da se potpuno oslonim na četvrti mesec. A Vi?
Anja: I ja na desnu, ruku ispod jastuka, savijem noge…i pavam, ali dok ne zaspim prođe dosta vremena. Tako najčešće.
Oran: Aha. Zanimljivo. Već sam Vas zamislio.
Anja: hihiihihi
Oran: Samo bez pidžame.
Anja: Ma nisam još, još malo ću.
Oran: :)
Anja: Ne bez, nema toga.
Oran: Aha. (odmah sam Vas obukao) Sada se ne brinite, u pidžami ste.
Anja: Odmah u skafander.
Oran: :)
Anja: Jesam, jos od 22 h.
Oran: U pidžamici?
Anja: Vi presvukli?
Oran: Ne. Tek planiram.
Anja: Oh…pa hajte, šta čekate?
Oran: :) Pa čekam da iznesem dopunu onom predlogu.
Anja: Odmah sam Vas zamislila bez.
Oran: Ne, nema toga.
Anja: Njam, njam.
Oran: :)
Anja: Njam.
Oran: Oblačite me, brzo.
Anja: Ma ko Vas pita…njam…ne bih još, još malo samo…
Oran: Mora.
Anja: Još malo…
Oran: Ne može, odmah! Ne.
Anja: Ostavila sam Vam čarapice.
Oran: :)
Anja: Ipak ne. Skinula i to. Ostavila sam Vam kaćket.
Oran: Kuku.
Anja: Može?
Oran: :) Kačkete ne nosam.
Anja: Ostavila sam, sve sa strane. Pa da ne bude da ste bez ičega…Za ovu potrebu nosite.
Oran: Pa ostavite mi pokrivač.
Anja: Neka Vam nešto ostane :) Nema ni toga, ništa baš.
Oran: Auuu. Pa šta sada da radim?
Anja: Imate guste dlake, pa Vam nije hladno. Pa ništa Vi…sve ja sama zamislim :) I salce, greje Vas i to.
Oran: Pa nije, ali danas je poprilicno sveže. Sav sam se naježio.:)
Anja: Ma dajte, ja tu, Vama ne može biti sveže…Ježenje ostavite za kasnije :)
Oran: Pa jeste tu, ali ste daleko. Smrznuću se.
Anja: Bliže sam Vam nego što mislite. Čoveče, osećam se kao da smo ono, baš. Uopšte ne mislim da smo daleko ili druga dimenzija, što bi ti rekao. Prva smo dimenzija :)
Oran: Možda. Mada…
Anja: Opet on…Mada. Mada. Premda. Iako. Zato. Bla, bla. Zapušiću uši.
Oran: :)
Anja: I onda ćete sami sebi. Nadam se da ne želite to.
Oran: Nikako.
Anja: Onda se smirite malo i sklonite prekrivač :) hihihihi
Oran: :) Da ja ponovo o onoj ponudi prozborim…Nepristojna ponuda…kao u filmu.
Anja: Hajte o tome i o onome pa da spavamo više…
Oran: :)
Anja: Slušam Vas.
Oran: Evo ovako…Vi meni sliče…
Anja: hihihi
Oran: :) Ja Vama…Glas i…šta još?
Anja: Ali, meni taj glas ne znači baš ništa…imam to i ovde.
Oran: Gde ovde? Moj glas?
Anja: Ovde.
Oran: ?!
Anja: Pa ne glas, ali Vaše reči, misli…
Oran: Aha. Dobro.
Anja: Ok, glas i jos nešto :) Smislila sam.
Oran: I šta? Da?
Anja: Glas + bebu + Vas + onu haljinu. Može?
Oran: Glas, u redu.
Anja: hihihihi
Oran: Beba…čija?
Anja: Dobro, to smo rešili…
Oran: Ček polako…Idemo korak po korak :)
Anja: Pa idemo…zar ne? Samo da preletimo. Hajte.
Oran: Pa za glas smo sredili. Sada beba…Čija beba?
Anja: Ok. Pa od Vas tražim nešto, Vi nudite, ja samo kažem šta…dalje…
Oran: Aha.
Anja: Još nešto nejasno?
Oran: Pa ništa više.
Anja: ok
Oran: Ne znam samo gde da nađem onu haljinu. :)
Anja: hihihiihihihihihihihi Ma opustite se samo.
Oran: Vidim ja da se neću Vas nagledati…:)
Anja: Vama se ne spava još?
Oran: Pa spava mi se. Vama?
Anja: Pa hajdemo…da, opet sam prenela stvari :)
Oran: Pa kako Vam dozvoljavaju?
Anja: Pa ne dozvoljavaju. hiihiihi
Oran: Pa kako onda to izvodite?
Anja: Ceo dan sam radila…sažale se pa me puste. Spavaju svi. Šta ste to radili pa mamite osmeh i držite budnim bez problema već nekoliko sati?
Oran: Isto pitanje bih mogao i ja Vama da postavim…
Anja: Ono što je super, ali nekad ne…Pa ne kaskajte za mnom, no pišite šta Vam pada na pamet…
Oran: Pa kad bi tako bilo…ihaaaaaj. Ali, ne mogu da pišem šta mi pada na pamet…ne znam ko ste…ne znam kako izgledate…
Anja: Opet on i njegovo bla, bla. Besmislice.
Oran: Nista ne znam o Vama…Pa jesu besmislice, ali…
Anja: Ali, ali, ali, ali, ali, ali…
Oran: Ali s razlogom.
Anja: Da.
Oran: :) Prvo sam mislio da ste jedna osoba…
Anja: Umete li da rešavate Vi zagonetke?
Oran: Pa se ispostavilio vremenom da niste…Umem.
Oran: Naravno da umem.
Anja: Šta se desilo pa ste videli da nisam ta?
Oran: Pa ništa, kada sam pričao sa Vama ona je bila na mestu odakle nije mogla da priča sa mnom…bar misllim. Tako da sam tu mogućnost eliminisao. :)
Anja: Jeste li sigurni?
Oran: Skoro 98% Anja: Ali 2 % kljuc, kljuc.
Anja: Svanulo je.
Oran: Ijao, jeste.
Anja: Idem na spavanje. Videćemo se. Odmorite se.
Oran: Važi se…
Anja: Ljubim ruke :) hiihi
Oran: Hoću, hvala…i Vi…:)
Anja: Laka noć.
Oran: Anja, kao perce…Baš. Pa-pa
Anja: Nemoj ti meni pa-pa nego šta si počeo pa zakočio…Samo kočite nešto. Stalno. Stalno. Kao hoćes ručaš, nećes ručaš…
Oran: Pa moram, šta ću.
Anja: Ne morate. Kva, kva ste.
Oran: Eh, pa lako je to Vama reći…
Anja: Ne govorite besmislice.
Oran: Kva, kvoc. :) Pa moram, znate u kakvoj sam situaciji…prosto.
Anja: Sve ostavljate tako, nedovršeno…a niste više klinac. Bar se nadam da niste.
Oran: Potpuno ste u pravu.
Anja: I šta sa tim?
Oran: Ali, nisam što se tiče drugih stvari takav, naprotiv.
Anja: Upošte ne mogu da Vas procenim kako i šta.
Oran: I nemam pojma…ništa…kad tu sliku nećete da pošaljete. Pa nema tu šta da se procenjujem…Ako ste Vi iz Beograda…
Anja: Ja Vas da procenim ne mogu. Shvatate?
Oran: I da ste najlepša i najzgodnija osoba koju sam ikada video…Džaba.
Anja: I kakve ima veze odakle sam? Šta besmiličite više? Hajde na spavanje, pričate koještarije.
Oran: E, sada…da ste iz Kragujevca…verovatno bih se odvažio da popijemo piće.
Anja: Znam.
Oran: :)
Anja: A u početku je bilo ako sam iz Kg onda ništa. Čoveče, ali ste Vi kontradiktorni…smislite se već.
Oran: Da, sećam se…e, pa promenilo se.
Anja: Kako i šta ćete besmiličiti sa mnom.
Oran: :) Kukuu.
Anja: Ja sam br. šest, sećate li se?
Oran: Eh, sada…nije tako…Vi ste broj jedan.
Anja: Meni ide drugačiji program nego petici.
Oran: Ma kakav program…Vama ide samo ono što Vi želite, i ništa više.
Anja: Ma pojma nemam više šta hoćete Vi…pojma nemam.
Oran: Kad ne želite, klik – i gotovo.
Anja: Hajde, laku noć…idem da Vas sanjam kako ste fini i pošteni.
Oran: Ijao…
Anja: I bez te ružne majice, idem.
Oran: Pa sada sam malo i posramljen, ali ako…
Anja: Malo da uživam. I treba da se sramite.
Oran: Pa dobro, sramiću se malo…a da bude još veća sramota, zamišljaću i Vas kraj mene…bez pidžamice. Kud se vec sramim…
Anja: I Vi bez i ja bez?
Oran: Da se sramim skroz.
Anja: uhhhh I Vi bez i ja ?
Oran: Pa da.
Anja: Ne spava mi se više :)
Oran: A mene ste lepo uspavali…
Anja: Ali opet, krevet je samo za Vas…
Oran: Eto, ja sam se već privio uz Vas, skroz.
Anja: Čarapice ne smete skinuti.
Oran: Pa dobro, valjda ću izdržati neko vreme… :)
Anja: Vi u tim godinama? hiihiiii
Oran: Čije?
Anja: Koja fora…
Oran: :)
Anja: Nosim ih stalno.
Oran: A, je li?
Anja: Imam i samo za spavanje posebne.
Oran: Gle, gle…Postaše mi i one omiljeni deo ženske garderobe.
Anja: hihihhi
Oran: Čarape da, ali čarapice…zanimljivo, baš.
Anja: A meni Vi omiljeni čovek muške populacije :)
Oran: Skroz zanimljivo. Pa hvala, baš.
Anja: Pa ništa, baš. Mislim, osećam, na drum.
Oran: Pa dobro, to je dobro…
Anja: A sada bežite tamo…da baš ne sanjam kako ne treba :)
Oran: I dobro je kad možete tako. Dobro.
Anja: Hajte…i nemojte da me stopirate…ako želim, pustite već jednom. Ok?
Oran: U redu.
Anja: Dogovorili smo se. Čućete detalje škakljive :)
Oran: Aha?
Anja: Laka noć i pozdravljam Vas.
Oran: Laka noć…Baš. Pozdrav, baš.
– nastaviće se –
Trideset prvo poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
