Anja: Sutra sam slobodna pre podne, pa ako ste i Vi, svratite da se vidimio. Kasno je baš, a ja sam tako umorna…čekala bih Vas i još, ali traze mi komp…doći ću za oko sat vremena, možda se vidimo, bar maloooooo…nedostajete mi. Nedostaješ mi, Oko. Pa hajde ako ste tu, vratiću se ja (kompromis opet :) ) Vidimo se kasnije. Budite tu, molim Vas :) Ooooo, Oko mojjj. Hvala Vam, baš. Okooo.
Oran: Anja. Nema mesta zahvaljivanju, hvala Vama. Kako ste?
Anja: Hvala Vam što ste me čekali.
Oran: Pa bilo mi je zadovoljstvo, baš. Vas čekati je zadovoljstvo. Baš.
Anja: Hvala ti, Oko. Divni ste.
Oran: I Vi ste, baš. Kako ste?
Anja: Dobro sam sada, inače sam jako umorna. Vi kako ste?
Oran: Odlično! :) Kako provedoste radni dan?
Anja: Radno, baš…
Oran: Kako je bilo?
Anja: Malo je bilo problema na poslu, ali završilo se ranije, na moje veliko zadovoljstvo.
Oran: Problemi?! Odakle problemi?
Anja: Nisu do mene.
Oran: Kupci?
Anja: Već…da Vas ne smaram sada time.
Oran: Nadređeni?
Anja: Ma nisu ni kupci…
Oran: Ma slobodno. Kolege?
Anja: Da, da, neki kolega je pogrešio, loše napravio raspored, pa je bilo preklapanja koja nisu dozvoljana, povukli smo se ranije, eto
Oran: Aha. Orlovi ga doručkovali! Vama da napravi problem…Ih, što nisam tamo, sve bi mu uši izvukao i vezao na mašnicu, baš! :)
Anja: Ma nije meni, nama je svima napravio, ali nije ni važno, ranije sam došla :)
Oran: Bolje što nisam tamo, polovina tih problematičnih bi nosila mašnice :)
Anja: Oko, Oko…
Oran: Anja…Anja…
Anja: Oko, ne biste Vi nikom mašnicu, znam Vas bolje nego Vi sami sebe :)
Oran: :)
Anja: Kako ste Vi?
Oran: Ja odlično, baš.
Anja: Nije Vam bio problem da sačekate do sada?
Oran: Naravno da ne.
Anja: Prilično je kasno, ali…
Oran: Pa nema obaveze ujutru…tako da mogu odmarati.
Anja: Jesmo li se videli danas??
Oran: Pa na kratko, opet…Ali, vrlo kratko, baš. E, a znate šta mi se desilo? Odem ti ja do veletrgovine jedne u nabavku…i odljenje sa voćem…kupujem lubenicu…gledam cene voća…I? Šta vidim??? Vidim neke žute jabuke…Ja podignem pogled…i piše…Delišes zlatni…Ponuda koju ne smete propustiti! Eto, to piše. Ja ti uzmem jednu jabuku, i počnem ti da je njušim…Prvo sam je ispipao i isprevrtao po šakama…a onda je njušio…i naravno, mislio na Vas…i zanesen u tom njušenju…Njuš, njuš, njuš…Krajičkom oka primetim prodavca kako me nekako čudno gleda…ja se okrenem onako, njušeći…pa shvatim šta se dešava…
Anja: I…?
Oran: Pa morao sam se rastati sa jabukom…još malo je ponjušio i… Diskretno se udaljio. Smejao sam se u sebi, baš.
Anja: Pa što niste uzeli? Skupo Vam je bilo?
Oran: Ko zna šta li je pomislio onaj prodavac gledajući me kako njušim.
Anja: Bilo Vam je skupo, znam…
Oran: Pa da. Mada, priznaću, bilo me je i sramota da uzmem od tog prodavca…Pomišljao sam da uzmem bar pola kilograma. E, a šta se dalje dešava…Stojim kod nekog štanda…A, to se sve dešava jedno za drugim…da znate…I neki tip pominje ananas…ne secam se u kom kontestu, ali znam da je bilo nešto u vezi razgovora naseg juče, odnosno danas…I tu ti se ja skoro zapanjim…i krenem dalje…i naletim na jednu promoterku…Ništa nisam mislio, jer je bila baš nešto bezveze…Gore neka crvena majicica, sa oznakom firme…a dole neke crne pantalone, ali figura je bila…Tako da se uopšte nisam pitao da li Vi tako izgledate.:) Ili, da li ste to Vi…:)
Anja: Pokazaću Vam nešto, ali malo kasnije.
Oran: Nešto? Šta? Šta? Šta? Šta? Štaaaa? Šta?
Anja: Polako. Nisam sama u sobi. A to mi je u telefonu.
Oran: Aha.
Anja: :)
Oran: A s kim ste u sobi?
Anja: Nije važno, sama nisam. A i svetlo je upaljeno.
Oran: Kakva ste Vi misterija…
Anja: A sličica je…ups…
Oran: Da samo znate. Auh. Sličica?
Anja: Ja sam kao Marti Misterija :)
Oran: Gle. Otkud znate za njega?
Anja: Evo sad sam pitala, negde sam čula/čitala…To je neki lik iz nekog stripa ili tako nešto…
Oran: Ma nemojte. Pa taj strip je bio baš poodavno popularan, Anja…
Anja: Oko…dragi ste mi. Mnogo i puno i iskreno.
Oran: Vi ste meni skroz, baš…Ali baš zbog toga moram Vam reći da kočite prema meni…Ukočite, prikočite…Veoma ste mi dragi.
Anja: Pustite me, znam sve ali pustite me malo.
Oran: I baš zbog toga Vam sve ovo pričam. Ne smem da Vas pustim, mnogo ste mi dragi. Ne smem to sebi da dozvolim.
Anja: Ma znam, ali…ali…
Oran: Nema ali.
Anja: Ima.
Oran: Tako je kako je.
Anja: Jeste. Znam, ali želim malo da uživam i tačka.
Oran: :) Dobro, ali samo malo, malčice. I ni milimetar više!
Anja: Malčice :)
Oran: Jasno?
Anja: Jasno kao dan.
Oran: Hm. Sada je noć.
Anja: Meni je dan kad Vas vidim.
Oran: Kao dan. Pa hvala, baš hvala. Isto je.
Anja: Samo sekund. Časak.
Oran: Bekam.
Anja: Prenela sam stvari :)
Oran: Ijao. Šta ce Vaši na to reći?
Anja: Pa, tata je ustao sinoć i zatekao me ovde…
Oran: Au. Pa šta je rekao?
Anja: Rekao je nešto da kao stvarno nema smisla, tako nešto…kao preterala sam. Nešto tako. Svaki put ista priča :)
Oran: Potpuno je u pravu. Ali zaista, u pravu je baš. Sad i ja moram reći da je kasno…
Anja: Evo i pidžamica je stigla. Hoćete da idete?
Oran: Eh, pidžamica. Ne, ali Vi…
Anja: Ne, naravno. Pa prenela sam stvari. Znate šta to znači :)
Oran: Vama bi odmor godio, baš.
Anja: Ma odmaraću se, ima vremena.
Oran: Hm.
Anja: Nema hm, tako je kako je :)
Oran: :) Biću onda tu…ali da znate da me malo grize savest, malo.
Anja: Zbog čega sada?
Oran: Pa zbog Vašeg bdenja.
Anja: Ma hajte, molim Vas.
Oran: Ondosno, nespavanja.
Anja: Pa nisam ja dete.
Oran: Pa ozbiljno…Nema veze, dragi ste mi.
Anja: Ne brigajte….
Oran: A to mu dođe na isto.
Anja: Hoću da pričam sa Vama i tačka.
Oran: :) Dobro. Ali, molim Vas…
Anja: Ako ne želite, neću zaspati, milsliću na Vas…opet mu dođe na isto.
Oran: Ah. Nego, recite mi Vi…
Anja: Sve se svede na isto :) Izvolite…
Oran: Znam…Recite mi da li je ona priča sa Vašim Dragim istinita.
Anja: Koja priča? Koja? Ne znam na šta mislite.
Oran: Pa u vezi svega toga. Pa da nije on neki izmišljen lik?
Anja: Joj bre, pre neki dan kaže on meni: „Sedi“. I ja sela :) I počeo priču o tome kako bi trebali ozbiljno da porazgovaramo…
Oran: Aha, i?
Anja: Čovek hoće da me ženi. Rekao to i meni i njegovima.
Oran: Da li Vas je zaprosio?
Anja: Pa, svaki put kad se vidimo je…čini mi se da me moli, a rekla sam mu da to ne radi. Molim te udaj se za mene…!!! I tako me moli. I moli. I takoC.
Oran: I nije izmišljen?
Anja: Ne. Stvaran skroz.
Oran: Hm.
Anja: Hm. Nema hm.
Oran: Dobro, ako Vi tako kažete. A zašto se ne bi udali?
Anja: Pitajte me kome sam juče spremala ručak. Pitajte me.
Oran: Kome ste juče spremali ručak?
Anja: Njemu i meni :)
Oran: Aha. Znate šta se meni muva po glavi?
Anja: I rekao je kao nešto da ja jedem i jedem i ne mogu da se zaustavim, a on: ostavi i meni malo :) Šta Vam se muva po glavi ? Recite.
Oran: Sada sam nešto novo zamislio…usled doze straha za Vas, verovatno…
Anja: Ali zašto se Vi plašite mene? Ne ulazi mi u glavu…Zašto?
Oran: Da Vi nemate nesto iskustva u ljubavi…i da sada ja to nekako zloupotrebljavam ili šta već…Uglavnom, baš sam se uplašio za Vas. A malo me grize savest, baš. Primetićete da više ne koristim reč zamajavanje.
Anja: Pa ako se malo više vežem za Vas, bice čupavo…ali, meni prija to i želim Vas pored sebe. Toliko od mene. Recite mi kako ste spavali sinoć….
Oran: Pa toga se i plašim…da se ne vežete više za mene…
Anja: Kako ste ustali jutros?
Oran: Sinoć sam spavao grozno…
Anja: Joj…
Oran: Probudio me brat pre devet, strašno.
Anja: Auuuuuu.
Oran: Ma bezveze…ali sam malo dremnuo jedno sat vremena posle pet.
Anja: Popodnevna dremka :)
Oran: Pa nemam običaj, baš. Ali izgleda da sam morao, organizam je bio izričit. No, tu su deca da mi daju do znanja kako to ja nemam običaj…:)
Anja: :)
Oran: A udaja me sada kopka nešto… Ako ste Vi Vi…I ako je sve to istina…Zašto se ne bi udali? Dok završite fakultet proći će jedna godina…
Anja: Jako sam neodlučna, jako…ne bih da se kajem kasnije.
Oran: Taman ćete malo proživeti u braku…Zatim…
Anja: Polako Orane, polako.
Oran: Dragi će Vam naći posao…
Anja: Videćemo.
Oran: Zaposlićete se…
Anja: Polako sa tim. Meni se sad uopšte ne žuri.
Oran: Odmah potom ćete zatrudneti…Roditi dete…
Anja: Ja sam ta koja koči, zato, polako.
Oran: Zatim ista stvar još jednom… i još jednom…Do tada ćete već imati trideset…Odgajaćete dečicu…i već sa trideset pet…
Anja: Jedva čekam to, ali polako…
Oran: Moći ćete da dišete punim plućima skoro…A 35 su vrlo lepe godine…
Anja: Znate li Vi da se plašim da zaspim ako nije upaljeno svetlo? Pa kako ću ja takva sa decom rođenom? Polako…
Oran: I imaćete bar još deset za uživanje, i to fino.
Anja: Lagano samo.
Oran: Ček, nisam završio…
Anja: Vi ste kao moj bivši.
Oran: A ako niste sigurni u to šta osećate prema dragom…
Anja: Čovek mi je isplanirao život bio…tako ću i tako, sve po njegovom planu…
Oran: Nije ni bitno mnogo…čim ste sa njim, nešto Vam tu odgovara…Ček, bre. A vremenom osećanja nece ni biti važna…Preći će u naviku…
Anja: Nema šanse.
Oran: Dakle, svi preduslovi i uslovi su tu…
Anja: Nema šanse, od navike ni n neću da čujem.
Oran: Bolje da mladi rodite, nego kasnije, sve je mnogo lakše.
Anja: No, no…Znam ja to sve, ali polako…
Oran: Pa dobro, moje je da posavetujem, a Vi naravno kako želite, Vaš je život. :)
Anja: Veće sam dete nego što mislite…Samo da znate.
Oran: Pa dobro, ali ja vidim jedno divno dete, koje sve zna kao veliko…I to je sjajan spoj.
Anja: Kupujem pez i kiki bombonice, plašim se mraka, plačem za svaku nepravdu…Oko, do skoro su mi kupovali kašice, one voćne bebeće, ali to nemojte nikom da kažete, ššššššššš.
Oran: :)
Anja: Njam, njam je.
Oran: :) Dobri ste.
Anja: I piše na bočici da je 1-3 obroka :) Ali meni dođe kao užina, eto.
Oran: Pa lepo, ništa tu nije loše.
Anja: Dobra—bolja—najbolja :)
Oran: :)
Anja: Pa nije loše, ali tako se nezrelo ne ponašaju ozbiljni ljudi.
Oran: Samo, u nekom zajedničkom životu…Vama treba muškarac koji će Vas obožavati…i koji ima puno novca da zadovolji sve Vaše zahteve, a pri tom ne mislim nista loše, baš.
Anja: Ali znate li da ja ništa ne tražim?
Oran: U toj kombinaciji bi bili srećni, baš.
Anja: Ništa, ne tražim poklone ni ništa skupo. To samo od mojih, pa čak ni od njih ne tražim…nikad nisam tražila ništa. Zapravo, jesam jednom, ali nisam to dobila…ali davno je bilo.
Oran: Hm…ali…nebitno je da li tražite ili ne, sigurno očekujete da nešto dobijete…
Anja: Ne očekujem, ne tražim…imam sve što mi treba.
Oran: Eh. Malo mi je to nerealno, ali dobro. Pokloni li Vam Vaš Dragi nešto skorije?
Anja: Samo tražim pažnju, iskrenost, ljubav i vernost…samo toliko. Puno li je ? :) Ne pokloni mi ništa, ili se ja ne sećam…
Oran: Uh, uh…to je vrlo mnogo…premnogo. Aha.
Anja: Pa to nema veze sa materijalnim strarima…
Oran: A koji je najskuplji poklon koji ste dobili od njega?
Anja: To mi je važno. A pokloni…pa imam mamu i tatu :) Pa…ne znam…možda jedna knjižica. Možda. Ne znam.
Oran: Što se mene tiče – sve ima cenu…neku…osim zdravlja…ono nema cenu.
Anja: Ne poklanjamo mi jedno drugom mnogo.
Oran: I naravno još par nekih karakternih osobina…i još ponešto…ali da ne širim…Odnosno, vrlina. Aha. Pa šta ima Vi njemu da poklanjate…ne radite, bre.
Anja: Častiću ga sad od plate, smislila sam već. Ali, dosta o tome.
Oran: Šta ste smislili?
Anja: Dosta Oko. Dosta.
Oran: Smislili?
Anja: Tajna.
Oran: :)
Anja: Dok ne bude. Kad prođe, reći ću Vam.
Oran: Aha. Dobro, kako želite.
Anja: Tako želim.
Oran: Dobro.
Anja: Sad ste Vi na tapetu…Polako…Jeste li uzeli ananas danas?
Oran: :) Ma nisam…samo sam čuo razgvor…
Anja: Ih, baš ste neki…
Oran: Danas sam opet dao neki novac prijatelju…Pa ne vredi, otanjilo skroz.
Anja: Kako želite, ali četvrti mesec stoji i dalje ispred Vas :)
Oran: Pa Anja…A kako je tek bez Vas…Ovako…Noć je divna…Anja je tu…Zvezdice sjaje…
Anja: Oka je tu…
Oran: Anja je tu… E, nego nisam Vas pitao…
Anja: Pitajte me…
Oran: Dobro. Videste li ona ogledalca u srcu sto se prodaju na vašarima? Licitarska srca.
Anja: Da? Šta sa tim?
Oran: Kakvo mišljenje imate o tome?
Anja: Znate, imam loše iskustvo sa tim, pa ne bih o tome.
Oran: Eh.
Anja: Podsećaju me na nešto. Eto.
Oran: Kakvo sada loše iskustvo?
Anja: Nisam više za to. Pre mi je bila fora, ali ne sada.
Oran: Aha. Dobro, zaboravite.
Anja: Zašto ste pitali?
Oran: Onako. Nešto mi je palo na pamet, ali ništa bitno.
Anja: Ako tako kažete, ok.
Oran: A šta bi sa Vašim sličetom?
Anja: Oko….
Oran: Anja…Vi mene baš mučite. Kao Malog Radojicu. Bolje je prošao Starina Novak od mene…i svi zarobljeni hajduci.
Anja: hihiihihihihii Pa jeste li Vi jaki ili niste?
Oran: Pa jes, i to što kažete.
Anja: Pa?
Oran: Šta ovde smrčem kao neka baba…umesto da zapovedim…Daj tu sliku, Anja!
Anja: Aha, pale kod mene te zapovesti, baš. :)
Oran: :) Nemoj da ti ja dođem tamo!
Anja: Dođi :) Jes! Hajde.
Oran: (ovo sve ide dubokim glasom, naravno…koliko god mogu da izvučem) :)
Anja: :)
Oran: Biće svašta ako ti ja tamo dođem! Hoćeš li ti da daš to sliče ili ja da dolazim! :)
Anja: Ma Vi, ne biste me ni uhvatili za ruku bez pitanja i moje dozvole…Hoću ono drugo :) Ako može.
Oran: :) Eh, da.
Anja: A ako ne može, onda ono drugo opet.
Oran: :)
Anja: A znam da ne može, ali volim da mislim da može.
Oran: Dobri ste…izvinite…najbolja.
Anja: Hvala Vam.
Oran: Volim i ja…ali…baš.
Anja: Veliko aliiiii…
Oran: Ma da. No, gde je to sliče?
Anja: Stigla Vam je pošta :)
Oran: Ijao, što imam tremu.
Anja: Hoćete li sad lake slike?
Oran: Još pitate?! Naravno da hoću! Da. :)
Anja: Ali, nemojte samo zamerke…Dobijam svakodnevno pohvale za izgled :)
Oran: Ni reč zamerke nećete čuti. Obećavam.
Anja: Ali nemojte ni ćutati ako Vam se ne čini lepo.
Oran: Samo ako me oslobodite obećanja.
Anja: I samo da znate, to svetlo je kao mrežica, sitna mrežica…
Oran: Koje svetlo?
Anja: Videćete već…ali posle Vam ne trebaju one ženske :)
Oran: Aha. Ijaooooooo.
Anja: :)
Oran: Ja sve ne mogu da verujem.
Anja: I ne gvirite, nego celo skinite.
Oran: Baš imam tremu.
Anja: Hoćete ili ne?
Oran: Ih, kako da ne gvirim? Hoćuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu…i tako još milion redova.
Anja: Smirite se Oko, znamo se…e…
Oran: Kako se znamo?
Anja: Čuvate li naše prve razgovore?
Oran: Ne, u besu sam ih izbrisao.
Anja: Oooo…Okoooo…Sve? I prve?
Oran: Nisam sve. Samo prvih stotinak. :)
Anja: Pa sad ne znate kad ste me upoznali…kakvi ste…grrrrrrrr.
Oran: Grrrrrrrlim i ja Vas.
Anja: Ma…
Oran: :)
Anja: I ove sličice ne idu dalje od Vas, jasno?
Oran: Obećavam.
Anja: I za to je trebalo hrabrosti i poze :)
Oran: Ijao.
Anja: :) I ne jaučite više.
Oran: Brr. Pa moram. Jao, jao.
Anja: Noga dobro, ruka dobro, Vi odlično, ja tu…ne jaučite.
Oran: Dobro, ako tako postavite u redu.
Anja: I ne koristite ih ni u kakve svrhe nikad posle?
Oran: Diši Orane, diši…Obećavam.
Anja: ok
Oran: Mogu ih i izbrisati po prispeću ako želite…mada ja ne bih baš, ali ako želite…Može.
Anja: Šalje se. Dišite :)
Oran: Jao, jao…zašto ne stiže….Diši.
Anja: Diši Oko.
Oran: Diši.
Anja: Diši.
Oran: Imate li neku papirnu kesu?
Anja: Zašto? Imam u fijoci, ali velika je.
Oran: Pa kad je frka…Ameri dišu u kesu…
Anja: hihihiiiih
Oran: Video ja u filmu.
Anja: Vi ste naš čovek…
Oran: :)
Anja: Niste Amer.
Oran: Stiglo…jaooooo.
Anja: Oko, čekaj da stigne sve, pa onda.
Oran: Dobro.
Anja: Molim Vas, dovoljno mi je nezgodno i ovako, molim Vas.
Oran: Dogovoreno. Pa nadam se da nije opet neka šala…
Anja: Pa sad…ne gvirite. Nema gvirenja.
Oran: A s druge strane nadam se i da jeste…
Anja: Dogovorili smo se.
Oran: Nema. Dogovoreno.
Anja: Hoćete li šalu ili ne?
Oran: Ne.
Anja: Hteli ste šalu ili ne?
Oran: Ne, nikako.
Anja: Pa nećete, a nadate se da jeste…svašta i sa Vama.
Oran: Vala baš.
Anja: Svaka i meni čast sa Vama…
Oran: :)
Anja: Dobro se držim. Još uvek :)
Oran: To zaista, svaka čast. Pa ja Vam se divim.
Anja: Pa i ja sebi :) Da znate…
Oran: A koliko ima slika? :)
Anja: Dve slike, ali ne gvirite. Sačekajte toliko, bar.
Oran: Aha. Pa kad će ova druga?
Anja: To ide u paru inače :) hihihiihihihihiih
Oran: Hm, hm…
Anja: I ne bežite mi kad vidite. Molim Vas. Nemojte pobeći.
Oran: Pa potrudiću se.
Anja: Molim Vas. Joj.
Oran: Da? Šta bi?
Anja: Samo nemojte pobeći, ali mislim i na inače, ne samo večeras.
Oran: Za inače ne garantujem. :)
Anja: Oko…
Oran: Molim Anja…
Anja: Obrisala sam da niko više ne vidi, škakljive su…
Oran: Uh, pa koliko mogu biti škakljive?
Anja: Pa, ne vidi se ništa loše, čak mislim ove godine tako da se pojavim i na plaži. Dopada mi se to, a mislim da će fino biti. Eto.
Oran: Aha.
Anja: Planiram tako nešto ovog leta, nešto u tom fazonu, ali ne te boje.
Oran: Onda to može biti kupaći, je li?
Anja: Pa nije, ali tako nešto jeste i to akcenat nije na kupaćem :)
Oran: A može li se kupati u tome?
Anja: Pa, možete ali…ja se ne kupam u tome.
Oran: Aha.
Anja: Teoretski da, ali praktično nije. Eto.
Oran: Šta to moze biti…baš me kopka.
Anja: Pa može biti šlauf :)
Oran: :)
Anja: Ili mišići :) Ili naočare :)
Oran: E, da…Ijao.
Anja: Ili svašta…Šta sad? Mislila sam na mišiće, one za plivanje.
Oran: Ništa, ništa…Znam, znam.
Anja: Znate li da sam ja tako i naučila da plivam?
Oran: Je li?
Anja: Samo jednog dana skinula i nastavila posle bez.
Oran: Znači, Vi ste samouka? :)
Anja: Pa nije, tata nas je učio.
Oran: Kao Vuk Stefanović Karadžić?
Anja: A i učitelj jedne godine se trudio :)
Oran: Aha. Pa lepo…a naučili ste s koliko godina?
Anja: Pa, bilo je to u treći, četvrti, peti, šesti…eto.
Oran: Da otvaram?
Anja: Kako želite, samo ne bežite mi.
Oran: Želim…i neću da pobegnem. Baš.
Anja: Uh.
Oran: Otvaram.
Anja: Pa hajde, čeliče.
Oran: Pa da, sada mogu da dišem, baš. A jeste li sigurni da ste ovo Vi Vi?
Anja: Pa, nisam to ja :)
Oran: Pazite, nisam napisao Vi, već Vi Vi. Pa eto, znao sam.
Anja: Pazite, to ne mogu biti ja, može biti samo neki deo mene. Mene mene. Ja sam ja. A to je samo delić. Mene mene.
Oran: Hm, hm.
Anja: ?
Oran: Da komentarisem?
Anja: Malo.
Oran: A da me oslobodite obećanja?
Anja: Ah. Ok.
Oran: Na osnovu ove dve sličice…Mogu reći…da je ovaj deo, ma čiji je…izuzetan…
Anja: Toooooo.
Oran: Bašššš.
Anja: Hvala Vam. Imam još, ali…
Oran: Dakle, savršen.
Anja: Imam ih još, ali da ne preteram. Hvala Vam. Hvala. Super sad.
Oran: Aha. E, samo ima jedna stvarčica u vezi ovog savršenstva.
Anja: Recite. Opet neka sitnica. Znam.
Oran: Mada sam video samo prvu uveličanu…
Anja: Sitnica.
Oran: Ali…
Anja: Recite. Joj.
Oran: Čini mi se…
Anja: Ali nemojte nešto loše. Recite.
Oran: Da ovo savršenstvo…može biti žensko, ali i muško.
Anja: E sad ste stvarno…baš, Orane…stvarno…
Oran: Pa dobro, budimo realni…Grešim li?
Anja: Natakni naočare i pogledaj opet. Ako je muško, onda ste Vi žensko. Ali baš. Zamenićemo polove.
Oran: Pa gledam, iskolačih oči…Nikako da mi bude jasno.
Anja: Čujte…ustajem ja oko pola osam, radim sutra od 14h, znači ceo dan sam na nogama mojim lepim. Hoćete i prednji deo? To hoćete? Svašta.
Oran: Pa ja bih.
Anja: Ok. Ali sutra veče.
Oran: Ako nije problem.
Anja: Sad idem.
Oran: Ih, ih…
Anja: Ok.
Oran: Pa jes, sutra ćete negde nabaviti prednji deo.
Anja: Hej, bre.
Oran: Ako postoji, dajte ga sada i ne sumnjam više.
Anja: Imam i prednji i zadnji i sa strane…mislim da to najviše volim na sebi:) Zato, molim Vas.
Oran: Eto…
Anja: Ma Vi samo sumnjate, malo ste dosadni sa tim…
Oran: Vi uvek me ostavite tako sumnjičavog…
Anja: Ali i dalje ste mi dragiiiiii. Marti Misterija :)
Oran: Pa, ako pošaljete sada prednji deo, nema više sumnje u pol.
Anja: Ma…
Oran: Ni u zanimanje.
Anja: Pošaljite Vi meni zadnji, pa neću ni ja sumnjati u Vas. Gde je Vaš deo?
Oran: :)
Anja: Pa šta je smešno?
Oran: Pa sedim na njemu.
Anja: Ne znam ni kome šaljem, a šaljem.
Oran: Pa dobro, izvinjavam se…U pravu ste.
Anja: Da bi čovek rekao…pa možda je to muško.
Oran: Pa možda je, zaista. Toliko je savršeno da može biti i muško i žensko.
Anja: Hoćeš da čuješ šta mi je rekao jedan matorac kad sam se vraćala iz škole kući?
Oran: Nemam pojma.
Anja: Pa želite li da čujete ili ne?
Oran: Želim, naravno.
Anja: Vraćam se iz škole, leto je…prolazim pored palate pravde…na ulicama retko ko…Nešto je bilo oko 17h…dan uveliko.
Oran: Da? Da?
Anja: Na sebi imam krem pantalone, uske skroz. Gore neku bordo majicu, ali ispod ovakve kao na slici.
Oran: Da?
Anja: I krem baletanke, da.
Oran: Aha, i?
Anja: I vraćam se, nigde nikog…prilazi neki matorac od pozadi, usporava ali ne zastaje i kaže: „Što bih slatko uživao u tebi.“ I nastavi da hoda kao da nije ništa rekao. Ja se prepala. Ali baš, baš. Dolazim kući, nisam smela nikom da kažem. Naježila sam se. Eto.
Oran: Gle.
Anja: To je prvo moje loše`islustvo`sa muškarcima.
Oran: Pa lepo ja rekoh…Vas saleće pola grada. Eh…Pa muški kao muški…
Anja: Ne saleću me.
Oran: Samo na jedno misle…E, ali ja mislim na dve stvari… :)
Anja: Na koje? Znam. Znam. Znam.
Oran: Pa te prednje.
Anja: Da pogađam? Znam. Žene i pivo :)
Oran: Nije.
Anja: Jeste. Znam.
Oran: Te Vaše prednje dve. Ne. Ne. Ne.
Anja: Ček, ček. Dve prednje…pa samo jedno je dve prednje.. :)
Oran: E, to mi pošaljite.
Anja: Hajde. Šaljem. Ali ispod dve.
Oran: Ozbiljno?
Anja: Nemam deo na dve. Da, šaljem. Nisam ja kva, kva…kao neko :)
Oran: Kva, kva, kvoc, kokoda. Hu.
Anja: A i ove pločice se trebaju videti…Malo je neprozirna, ali drugi put će biti ženstvenije :)
Oran: Dobro. A ko je slikao?
Anja: Ja.
Oran: A kada?
Anja: Jutros. Pa rekla sam Vam.
Oran: Nisam to registrovao. A s kojim ciljem ste slikali?
Anja: Da bih Vama poslala.
Oran: A kako ste napravili ove, pozadi?
Anja: Vidite li ogledalo iza? Ispred? Ili kako već?
Oran: Ja ne…ali nema veze…gde je telefon?
Anja: Oko, bre.
Oran: Pa prosto pitanje.
Anja: Pa u mojoj ruci je telefon.
Oran: A gde je Vaša ruka?
Anja: :) Gde joj je mesto, samo joj je potrebno ogledalo da bi moglo da se slika.
Oran: Ja vidim samo jednu i u njoj nije telefon.
Anja: Može jedna sa strane? Pošto od napred, pa malo se providi, pa ne bih…
Oran: Pa baš mi ta i treba.
Anja: :)
Oran: :)
Anja: Providna :) Oko.
Oran: A može i sa strane. Pa super. Šta tu ima loše?
Anja: Čujte…ja još malo pa ustajem…i radim sutra tj, dans. Nikad mi nije dosta sa Vama. Eto. Hajde sutra. Molim Vas.
Oran: Znam, znam. U svakoj drugoj prilici bih Vas pozdravio, ali sada, mislim da bi bilo sjajno da mi pošaljete još i te dve.
Anja: Ne budite nezahvalni.
Oran: Pa onda ću sumnjati stalno. Zahvalan sam…tek sam planirao da se zahvalim…
Anja: Sve je u telefonu, poslaću Vam.
Oran: Veoma sam zahvalan i počastvovan i…
Anja: Sutra veče.
Oran: Eto. Pa sad, baš bezveze.
Anja: Nadam se da niste ono rekli jer vam je žao da kritikujete.
Oran: Rekao sam da je savršeno…a ja kad kažem, tako i mislim, uglavnom.
Anja: Ne znam kako ću izdržati sutra, baš.
Oran: A sada je bilo tako. Ja šta da kažem…nisam znao da ustajete tako rano…
Anja: Znala sam to, eto….to mi svi kažu :)
Oran: Da sam znao, ne bi bio sada ovde…Sutra nećemo ovako dugo..nema šanse…
Anja: Ma hajte…i ja sam želela da Vas vidim. Zato što radim i u petak i subotu…
Oran: Verujem, ali svakako sada mi je krivo. I samo trenutak, još nešto da Vam kažem…
Anja: Ma, samo da imam duže da spavam, nije problem, ali nemam danas…Recite, dragi mojjjjjjjjjjj.
Oran: Ako ste Vi Vi na ovim slikama…
Anja: Ali jesam ja ja. Jesam. Jesam.
Oran: Anja…draga…
Anja: Jesam. JESAM JA JA. JESAM. JESAM. Jesam.
Oran: Ako jeste…
Anja: Ja jesam ja. Jesam, breee.
Oran: Hvala Vam puuuuuuuno, zaista…
Anja: Za šta se sad Vi meni zahvaljujete?
Oran: Pa za slike. I znači mi baš…I ako ste Vi Vi…super ste skroz.
Anja: Pa ništa, obećala sam, a i razmišljala sam…da li da, da li ne…mada…ne vidi se ništa strašno.
Oran: Ali skroz. Ne vidi se, da…i izgleda savršeno.
Anja: I plivanje i vežbe i pakovanja i samomasaža (kupila sam masažer pa se sama trljam ) :)
Oran: I hvala najlepše do neba. :) Najbolji ste.
Anja: Ne putuju dalje slike ni kad ste besni na mene…jasno?
Oran: Obećavam. Mada, niti se vidi ko je, niti se bilo šta vidi što je kompromitujuće. Na plaži je bolje :)
Anja: Ok
Oran: E, samo još te dve… :)
Anja: Hoću, ali moram zameniti, ove bele se baš provide, baš. Ništa strasno opet, ali…ne mora baš. Eto.
Oran: Hm. Zašto ne mogu da Vam 100% verujem? Zašto?
Anja: Nemam pojma. Možda Vas je neko ispalio pa imate strah. Ne znam.
Oran: Nije, ne.
Anja: Ali stvarno ste smešni više.
Oran: Nije zbog toga…Pa plašim se, Anja…Ko zna ko je na njima…
Anja: Pa plašite se. Šta ću Vam ja više…Pokušavam i trudim se stvarno. Dala sam Vam broj. Zovite u po noći, proverite. Stvarno ne znam kako više.
Oran: Pa i to me je strah upotrebiti…posle ćete imati moj broj…
Anja: Zaista se trudim, ali Vama ništa nije dovoljno. E kod broja…sakrijte pa pozovite.
Oran: Sve dok ne znam Vas indentitet, strah će da postoji jak…a i posle toga…delimičan.
Anja: Znate ono, kao klinci kad imaju simpatije pa ne smeju da zovu, a i…
Oran: Aha, aha…Pa, padalo mi je na pamet…da…
Anja: Eto. Ili sa tuđeg, ili bilo kako. Samo više odagnajte to.
Oran: Pokušaću, ali stalno mi se vraća…
Anja: Kako želite, imate sve…
Oran: Ali dobro, da ne tupim više…
Anja: Me tupite :)
Oran: Da. Hvala jos jednom, baš.
Anja: Odoh ja, jedva sedim. Nema na čemu.
Oran: Odoh i ja…da blejim u ove Vaše slike…
Anja: Pozdravljam Vas. E…
Oran: Hvala, takođe…O?
Anja: Znate da je malopre opet bio tata? :)
Oran: Auuuuuuuuuuu. Strašno.
Anja: Aha. I opet isto.
Oran: I šta je rekao?
Anja: Isto.
Oran: Auuuuuuuuu.
Anja: Mislim da stvarno nije u redu!!!!
Oran: E, pa slažem se sa njim…
Anja: Vratio se na spavanje.
Oran: Drugi put će biti drugačije, baš.
Anja: Ma ok je, samo da imam da nadoknadim…
Oran: Blago Vama, meni majka par minuta drži predavanje…:)
Anja: :) Ma bi i tata, samo mu se spava.
Oran: Idite, spavajte…i hvala Vama…
Anja: Hoću…Ma hvala Vama. Vi ste mi…baš.
Oran: Ma šta meni…
Anja: Vama.
Oran: Meni ništa, bass.
Anja: Nećemo sad da se prepiremo oko toga. Vama…značite mi baš, baš.
Oran: Dogovor. Eh, Anja…
Anja: Recite…samo brzo. Zaspaću ovde na tastaturi :)
Oran: :) Divni ste. Eto.
Anja: Štaaa??? Superlativ je? Kako glasi?
Oran: :)
Anja: Hm…
Oran: Najdivniji!!!
Anja: takoC Hvala Vam.
Oran: :)
Anja: Niste ni Vi za bacanje, znate to već.
Oran: Hvala Vama…Ma znam…:)
Anja: Kad se vidimo sutra?
Oran: Pa kad Vi kažete…ja mogu uveče…
Anja: Ok, ok. Samo ne znam kad ću zavrsiti sa poslom i doći…
Oran: Ili nešto pre…Ne žurite, čekaću Vas.
Anja: Ma, ako mi zauzmu mašine, onda kasnije…
Oran: Budite potpuno opušteni. Čekaću Vas.
Anja: Ali u svakom slučaju, vidimo se uveče onda.
Oran: Dogovoreno.
Anja: Već jedva čekam. Već.
Oran: Baš.
Anja: Laku noć i odmorite se koliko možete, baš.
Oran: Laka noć…
Anja: I…hvala Vam…
Oran: Kao perce…
Anja: Pozdravljam Vas.
Oran: Hvala Vam…i uspešan dan želim, baš.
Anja: Hvala. Ma, isto nam je.
Oran: I sunčan, obasjan osmehom…Vašim i mojim…moj već kreće…
Anja: Ima li posla, ili ne?
Oran: Da, da…Neka bude dobar dan.
Anja: :)
Oran: Pozdravljam Vas, baš.
Anja: Šta je sada?
Oran: Nemam reči, ali u pozitivnom smislu.
Anja: Samo sam htela da Vam pokažem da imate i bolje od praznih slika, imate kompletnu osobu koja Vas obožava.
Oran: Ubiste me skroz sad. Streljali ste me.
Anja: Sorry. Neću više. Oko, izvinite.
Oran: Gotov sam.
Anja: Nećemo tako, ne.
Oran: Huuuuuuuuu.
Anja: Budite baščelik. Hajte i stojećki sve.
Oran: Ma kakav crni baščelik…
Anja: Hajte. Jeste li crn? Kakve Vam je boje kosa?
Oran: Sad sam ništa…
Anja: Samo to, molim Vas. Osim što je seda :) hihihi Seda mešana sa…Kojom?
Oran: :)
Anja: Molim Vas. Zamislila sam Vas već nekako, ali…
Oran: Crna, kažu…
Anja: I da ste plavi ništa ne menja moju sliku :) A šta Vi kažete?
Oran: Pa valjda je crna.
Anja: Valjda :)
Oran: Nisam baš neki stručnjak za boje…raspitaću se sutra.
Anja: A tako sam Vas i zamislila. Eto. Baš. Ma, kakvi god da ste, imam sliku o Vama, čoveče, sanjala sam Vas, svašta…:) Muškarci i boje :)
Oran: :)
Anja: Ali, zato ste sa deteljima gori od žene.
Oran: Nikad mi to nije išlo…
Anja: Eto.
Oran: Baš. Pa izgleda…Ovo je sve neverovatno…znate, mislio sam da osoba poput Vas ne postoji. A Vi se nadograđujte i otkrivate sve više i više kvaliteta Vaše ličnosti…i ja prosto ne mogu više da verujem…
Anja: Pa…i moj dečko je rekao da: da mu je neko pričao da će sve to doživeti u trideset plus, ne bi mu verovao, ali eto…Kako Vi kažete, radim na sebi u svakom smislu. Samo nokte ne lakiram sad…:)
Oran: Najbolji ste.
Anja: A sta ćemo za lak? :)
Oran: A za nokte..hm…lak…:)
Anja: Čujte, jako su mi osetljivi.
Oran: Nekako ćemo da progledamo kroz prste :)
Anja: I ne mogu da koristim aceton, ili bilo kakve skidače laka i zbog toga ih sada odmaram i hranim malo. Ok?
Oran: Ma jasno…nema potrebe da mi to pričate, baš.
Anja: Volim i ja to, ali i ovako su pristojni sasvim.
Oran: Jasno, baš. (A na nogama? :)
Anja: Njih da :) Oni su otporni na sve :)
Oran: Uh, dobro je :)
Anja: hihiiihih
Oran: :) :) :)
Anja: Brištite na spavanje.
Oran: Odoh da se sakrijem pod ovaj frotir…
Anja: Hajte. Pozdravljam Vas.
Oran: Da se ne primeti da sam blejao čitavu noć…
Anja: hihiihihih Nemojte čovece…spavajte.
Oran: Pozdrvljam i ja Vas…
Anja: Vidimo se sutra veče.
Oran: Pa pokušaću…a Vi…pokušajte da odmorite koliko možete…i izvinite.
Anja: Ljubim…nogu (i levu i desnu)
Oran: Neće se više ponoviti, nadam se.
Anja: Ma, prijalo je, ali ne funkcionišem sutra, a vrućina je…a radim.
Oran: Znam…Mogu misliti…Huuu…Da što bolje podnesete..eto.
Anja: Ma…sila sam ja…
Oran: :)
Anja: Laku noć, dobri čoveče.
Oran: Laka noć, divna Anja.
Anja: E, da ste sada ovde…ne bismo spavali…još bi mogli da brbljamo. Eto.
Oran: Eh, eh, eh. Eh.
Anja: Orane, bežite ili Vas progutam zajedno sa svim što je ispred mene.
Oran: hahahahha
Anja: :)
Oran: :)
Anja: Nemoj ti :) , nego hajde na spavanje.
Oran: Neverovatno…
Anja: U divni, topli krevetić.
Oran: Sve je apsolutno neverovatno…ali baš.
Anja: Pa šta je sada? Šta je bilo?
Oran: Pa ništa, ponavaljam se, moram…Neverovatni ste.
Anja: Zašto sada?
Oran: Sada sam shvatio zašto Vam ne verujem…
Anja: Oh…opet. Zašto mi ne verujete?
Oran: Zato što nije logično da neko takav postoji…Eto.
Anja: Joj, joj, joj, joj. To je i ovaj moj govorio…Isto.
Oran: Ozbiljno?
Anja: Još uvek ne veruje. Ozbiljno.
Oran: Pa nadam se da je govorio u pozitivnom smislu.
Anja: Moli me čovek da ga ne ostavim i da mu budem žena…pa jeste, ali.
Oran: Pa usrećite ga…i neka on usreći Vas…
Anja: Kao čega se sve nagledao i čuo, ne veruje sada…bajku živi sa mnom, njegove reči.
Oran: Eto. Razumem ga potpuno.
Anja: Oko, nisam ja tako sva slatka…zahtevna sam baš, ali zato uzvraćam troduplo više. Eto.
Oran: To sam osetio.
Anja: Hvala Vam što ste mi sagovornik, nema boljeg od Vas.
Oran: Ali, za osobu koja Vas voli, to neće biti problem. Hvala i Vama…ali baš.
Anja: U svako doba i uvek, za šta god, tu sam.
Oran: Ja sada mogu sa sigrunošću da kažem sto posto da ovakvog sagovornika do sada nisam imao…niti sam se u najluđim snovima nadao da ću imati, eto.
Anja: Da ne kopiram Vas…Ja sada mogu sa sigrunošću da kažem sto posto da ovakvog sagovornika do sada nisam imala….niti sam se u najluđim snovima nadala da ću imati, eto.
Oran: Jasno. :) :) :)
Anja: :)
Oran: :) A smeška ovog koristim samo za Vas, da znate. Nikada ga nisam koristio za nekog drugog, niti ću.
Anja: Pa naravno da je za mene, izbacujem konkurenciju, rekla sam vam da ne mešate piće…ja, ili ja :) Hvala Vam, Oko.
Oran: :) Hvala Vama. Anja.
Anja: Ćao, dragi čoveče.
Oran: Pozdravljam Vas, draga Anja. Baš.
Anja: Je li i Vama žao nekako da odete? Ili je samo meni…? :) Uh, a umorna sam baš, baš.
Oran: Žao? Pa ja bih mogao ovako još čitav dan i noć…
Anja: Pa kao…opraštamo se…Isto, baš.
Oran: A opet, zaista, nećemo više ovako…i zbog Vas i zbog Vaših…
Anja: Može kad ne radimo sutra :)
Oran: Možda neki put…nije zdravo, znate.
Anja: Okić, ponekad.
Oran: Eto. Dogovoreno.
Anja: Ali…baš sam jedva čekala…A i vreme leti sa Vama. Leti, baš.
Oran: Pa ja sam uhvatio sebe da gledam na sat i jadikujem…Kad pre prođe pola sata…Kad pre prođe sat…
Anja: :) :)
Oran: Vidi, već je jedan sat…
Anja: Šašavi ste.
Oran: Itd.
Anja: Hajte, imam jedan i po sat za spavanje. Laku noć.
Oran: Laka noć.
Anja: Sa Vama sam sutra.
Oran: Spavajte da se naspavate. Hvala, i ja sam sa Vama.
Anja: Ćao.
Oran: pa – pa
– nastaviće se –
Četrdeset četvrto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
