Teško će se više roditi takav dominator na samo jednoj podlozi, naime šljaci. Veličanstveni Rafael Nadal je 14 puta osvojio Rolland Garros. Koliko puta nam je išao na živce zbog svojih čupkanja gaćica, spreda i otraga, dodirivanja ramena, nosa, majice i slično…
Koliko puta smo patili kad je pobjeđivao našeg Novaka i radovali se kad je od njega gubio, ali mu se i divili. Jedan je Rafa, baš kao što je i jedan Nole, Roger, pa i Andi. Ima još puno tih posebnih, ali neke povijest nikada neće zaboraviti. Jedan od njih je sigurno Rafael Nadal.
Svi mi koji volimo tenis imali smo privilegiju pratiti njegovu jedinstvenu karijeru.
Sad kad je i ona okončana, ostaje samo divljenje i žal što je prošla, ali i nada da će jednom doći neki novi Nadal, možda baš njegov sinčić.. Samo za takav odgovor treba će puno godina…
Na oproštaju od publike u Parizu Rafa je pokazao koliko emocija je u njemu i nije se stidio pokazati suze. Nije taj surovi sport bez duše, pogotovu individualni. A rivalstvo između četvorice velikana Federera, Nadala, Đokovića i Murraya ne samo da je donijelo sjajne rezultate, unaprijedilo tenis, nego stvorilo od njih dobre prijatelje. Naravno Đoković, Nadal i Federer su pokupili vrhnje, Murray je tu ostao kratkih rukava iako je osvojio 46 titula, od toga tri GS, bio je veliki rival svoj trojici i zato je zaslužni član velike četvorke…
Sad je ostao aktivan još samo Novak Đoković, koji brani čast velike četvorke, ali jasno i njegov put se bliži kraju, tim više trebamo uživati u čarolijama koje samo tenis može pružiti i u volji starog majstora da još jednom pomrsi račune novoj generaciji.
