„E, mili, jesmo ti mi debili“,
rekla je stavljajući moju u njenu ruku.
„E, mili, jesmo ti mi debili“,
rekla je vukući je ka svom pupku.
„E, mili, jesmo ti mi debili“,
rekla je kad u stomaku oseti muku.
„E, mili, jesmo ti mi debili“,
rekla je namičući mi prsten na ruku.
Ali neka, draga, meni žao nije
jer ko plaća, taj i pije.
Samo što od onih koji piju
uglavnom postanu bekrije.
Ali neka, draga, meni žao nije,
mada je pijanac najbolji ranac…
Staviš u njega kamenje, bol i muku,
a on opet za tebe daje desnicu ruku.
I kažem ti, žao mi nije
jer ti si alkohol za bekrije…
I, mada mi je mamurluk teško pao…
Ne, nije mi žao.
Kad se tako na vratima pojaviš,
i kad suze počnu niz lice biserom da ti teku
shvatim da one i moje lice peku…
Potrčimo jedno drugom šireći ruke
i grlimo se, onako, prosto od muke,
pijani, a ništa ne pili…
– E, mili, jesmo ti mi debili.
