Početkom epidemije onlajn časovi su preko noći postali jedini model školstva, a resorno ministarstvo uvrstilo ih je i u novu strategiju obrazovanja. U petak smo saznali da će novim paketom mera biti obuhvaćeni i školarci. Stariji razredi osnovnih škola će, kao i srednjoškolci, pohađati nastavu onlajn.
Postavlja se pitanje da li klasičan oblik nastave polako odlazi u zaborav?
Opšti je utisak da je ovakav vid nastave ispunio osnovnu svrhu – izbegnuto je masovno zaražavanje među učenicima. Tu su i druge pozitivne strane onlajna, poput toga da su đaci dosta naučili o informatici, kompjuterima i njihovom korišćenju, no čini se da je više negativnih posledica.
Onlajn u budućnosti?
S tim u vezi, ono što je ponovo aktiviralo temu onlajn nastave kao predmet diskusije jeste Predlog strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, koji je još danas na javnoj raspravi. Naime, nacrtom strategije je predviđeno uspostavljanje državne onlajn osnovne škole i gimnazije. Ove aktivnosti definišu se kao „poseban cilj“, u delu koji se tiče razvoja digitalnog obrazovanja na preduniverzitetskom nivou. Navodi se da fokus treba da bude na unapređivanju digitalnih kapaciteta i veština učenika i zaposlenih u školama.
To je izazvalo opravdanu sumnju i pitanje da li je ovaj oblik nastave strateško opredeljenje države i šta će biti sa klasičnom nastavom?
Hibridna nastava ili…
Ipak, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Anamarija Viček uverava da niko ne želi da se isključivo pređe na onlajn i hibridnu nastavu. Kako je rekla, to što nastavnici prolaze obuku za nastavu na daljinu ne znači da je u planu da se pređe na taj vid nastave, već da sistem uvek bude spreman.
– Niko ne može da zna kakvo će biti stanje pandemije u septembru naredne školske godine i moramo da budemo spremni. Sve što je stavljeno u strategiju ima za cilj da se obezbedi sistem koji je održiv i koji u bilo kom trenutku može da obezbedi da nastava nesmetano ide dalje bez obzira na okolnosti – rekla je Viček.
Dodala je da ne mora to da bude samo u epidemijama ili katastrofama velikih razmera, već može da se koristi kada je učenik bolestan da ne bi gubio časove.
Ne sme da se dogodi
Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) Radivoje Stojković kazao je da onlajn nastava ima opravdanja da se organizuje samo u izuzetnim slučajevima, poput epidemije virusa korona, ali i da osnivanje državne onlajn škole ne treba da ostane u strategiji.
– Onlajn nastava 2021. deluje kao ekskluziva, ali 2031. može da se desi da klasična živa škola sa nastavnicima i učenicima u učionicama bude ekskluziva, a to ne sme da se dogodi – istakao je Stojković na sednici NPS.
Kako je kazao Stojković, ukoliko se razmišlja da se samo zbog učenika koji su sprečeni da idu u školu organizuje nastava na daljinu, onda ideja o uspostavljanju državne onlajn osnovne škole i gimnazije zahteva detaljno obrazloženje.
Jasno razjasniti
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd Milorad Antić kaže za „Blic“ da je nastava na daljinu izgubila smisao, te da ovaj predlog u strategiji ima opravdanje isključivo za decu koja zbog bolesti ne mogu da idu u školu.
– Predlagač nove strategije jako greši, jer smatram da treba striktno da se razjasni ko može da bude na nastavi na daljinu. Dakle, deca koja su nepokretna ili dugo bolesna. Plašim se da ne dođemo u situaciju kao sada da deca mogu da biraju hoće li ići u školu ili ne. To je potpuno pogrešno i besmisleno – smatra Antić.
