fbpx

Predrag Kisa Kisić: ***

Nije to ni po čemu bila posebna noć, ili ipak jeste
Ali je sigurno jedna od onih koje nikad ne zaboraviš
Sreo sam je na uglu, iako nije bila od onih riba
Što se prodaju jeftino i lako i koje nemaju gdje
Kao što Raskoljnikov jednom nije imao kuda
Jednostavno je stajala tamo i smijala se zbog nečega
Uzdignute glave, zadovoljna, u dobrom raspoloženju
Odmah sam znao da ne čeka baš nikoga
Odmah sam znao da joj život nije sjajan
Pitao sam je da li ima upaljač i to nije bila fora
Ali nije mi stvarno trebao upaljač i nisam pravio ulet
Samo sam htio da vidim ko je i hoće li da pijemo
Ja sam tu noć već bio dobro potegao
Nisam htio da se na tome završi i u njoj sam vidio nastavak putovanja
Trebao mi je neko da me prati, trebao mi je prijatelj
Jel piješ večeras, pitao sam, rado bih, ali nema gdje, rekla je
Ideš sa mnom, znam jedno mjesto koje radi
Sjeli smo za jedan sto u uglu, u mrak, sjeli smo u nas
Džo je ispijao vinjak za šankom i puštao Rej Vona
A djevojka je, zvala se Drina, majke mi, pričala
O tome kako joj je otac pobjego i ostavio nju i majku
I sad se ubijaju od posla i jedva krpe kraj s krajem
Pomislih, evo još jedna klasična priča koju dobro znam
I taman kad sam mislio da će početi da se jada
Ona poče da me ispituje o mom životu i tim sranjima
Je li moguće da ljudi uvijek o tome pričaju
Neću da ti pričam o svom životu, hoću da pijemo
I tad mi je uputila značajan pogled i rekla da smo sad ortaci
Ništa nije morala da kaže, tugu sam joj pio iz očiju
Vidio sam koliko je natopljena bolom, a borac je
Vidio sam koliko je ljepotu svoju zapostavila
Ništa nije morala da kaže, umor sam joj pio iz očiju
Stvarno je bila umorna, umorna kao sam đavo
I znam da je davno odustala od toga da traži utjehu u drugima
Pili smo i priču okrenuli na zezanje, bilo je to dobro
Džo je zaspao za šankom s vinjakom u ruci
Svjetla su tonula u mrak kao da ih nešto jede
Rej Von nas je vozio negdje daleko iz grada
I ja sam mislio da će u životu sve uvijek biti ovako
Neki sto, neki Pub, neki mrak i neka noć
Neka priča i piće i nas dvoje kao brat i sestra
Vidio sam da je luda, da nema straha u sebi
Ali da nosi ožiljke koje vješto krije ali ih se ne stidi
Krije ih zato što je ostala lijepa i što dušu pokazuje
Pila je što voli a ne što je kukavica, ona nije bježala
Ona je izazivala život i tad sam shvatio
šta je značio njen izraz lica dok je stajala na uglu
Drina i ja se nikad više nismo vidjeli,
ponekad bih bio pomislio da sam bio previše pijan i da mi se sve to učinilo
Juče mi je neko javio da ipak nije izdržala i da je mrtva

Predrag Kisa Kisić
Predrag Kisa Kisić
Rođen u Visokom 1991 godine. Živi i radi u Podgorici. Autor nekoliko neobjavljenih romana i zbirki pjesama. Izbjeglica. Trajno nenastanjeni stranac.