24. Januara 2020. | 22:07
Početna / Magazin / Predratne Beogradske knjižare – za verovali ili ne?

Predratne Beogradske knjižare – za verovali ili ne?

Davne 1935. godine u Beogradu je živelo 290 000 stanovnika što je pet zarez pet puta manje nego danas. Za verovali ili ne je da je baš te godine u Beogradu bilo 162 knjižare ili bar dva puta više nego danas.

Najveća knjižara tog doba je bila Gece Kona koja je izdavala i prodavala udžbenike. Knjige za narod najviše je prodavala knjižara Tome Jovanovića i Vujića, popularne knjižara „Slavija“ a tehničke „knjižara Božidara V Sujića. Arhivski podaci kažu da je od svih najbolja bila antikvarnica „Dositej Obradović“ koju je vodio Dragoslav M Petković. Antikvarnicu punu vrednih knjiga redovno su posećivali tadašnji intelektualci i ljudi od ugleda. Podaci kažu da je najkulturniji knjižar tog doba bio S.B.Cvijanović koji je pre svih vodio računa o kulturnoj vrednosti knjige.

Većina tadašnjih knjižara izdavala je kataloge. Najopremljeniji bili su Cvijanovićevi a najpregledniji antikvarni. Najveći broj kataloga kažu da je izdao Geca Kon a ja sam nekoliko puta na raznim sajmovima antikviteta imao priliku da uživam u njihovoj lepoti i mirisu hartije.

Najveći sajam knjiga do drugog rata u Beogradu je održan 1930, godine. Podaci kažu da je popust iznosio 50% a najveća atrakcija knjižara na točkovima koja je obilazila tadašnju varoš.

1932, godine povodom proslave stogodišnjice štampanja prve knjige u Srbiji Udruženje prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzurić“ zajedno sa izdavačima priredilo je „Dane knjige“ popularizujući lepotu knjige.

Mnogi od Vas su kao i ja nasledili sačuvane knjige od svojih predaka kupljene baš u tom periodu. Na knjigama koje sam nasledio vidni su tragovi vremena, čitanja i ljudi koji su to činili. U jednoj sam pronašao obeleživač sa potpisom mog pradede a u drugoj tragove pera ispod rečenice koja je izjavljivala ljubav. Imam i nekoliko posvećenih pesmarica i nekoliko kataloga sa tada popularnim francuskim romanima u kojima je izjava ljubavi opisivana na nekoliko desetina stranica i po nekad uživam čitajući i posmatrajući ih.

Na kraju ne mogu a da se ne zapitam koliko će knjižara biti u Beogradu za deset godina?

Nadam se više nego danas?

foto:Miroslav Lj Ranković
foto:Miroslav Lj Ranković
Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Miroslav Lj. Ranković

Miroslav Lj. Ranković
Slikar, fotograf, pisac, pesnik i… neko ko voli čitavim bićem...