Pisano na rubu egzistencije
Čime ja decu da hranim?
I šta da radim sa ovim usranim
Pelenama
Kupljenim po astronomskim cenama?
Kada se rodilo prvo
Išlo je nekako.
Da kucnem u drvo –
Jeste mali plak’o,
Ali je bilo šta da se jede!
A danas?
Danas ljudi štede
Na dečjoj hrani?
Kada je rođeno drugo,
Debelo smo razočarani!
Dobar dan, tugo!
Biraj: hoćeš da posti,
Ili da glođe kosti?
Istina, manje klope – znači manje sranja.
Ali me mnogo brine
Da se ne omakne treće…
Ja stvarno nemam sreće,
A donela ga roda ili ga donela patka –
Od dečijeg dodatka
Možeš samo da kupiš štranjgu, pa da se vešaš…
I nemoj decu da mešaš
U te svoje prosjačke fore!
Ima da ih vodiš na more!
Egipat, Španija, Grčka!
Da im kupiš hrčka
I dobermana,
Časovi plesa svakoga dana,
Da im kupiš gomilu barbika,
Plati im školu stranih jezika
I da treniraju tenis i karate!
Nemojte decu da smarate!
Kako misliš da budu ugledni
Kada ste tako bedni?
Da im kupiš AJFON i AUDI!
Da kupiš GUČI i VERSAĆE!
Kako misliš da postanu ljudi,
Kad nose kineske gaće!
