fbpx

Ratar

Kada uveče sa njive dođeš,
i zemlju pod noktima doneseš,
pored česme dvorišne prođeš,
nemoj umor da te ponese
seljačke ruke da opereš,
jedino što imaš
voda da odnese.

Kada uveče sa njive dođeš
i bilo zemlje tada osetiš,
seti se da na njoj si rođen,
da zbog nje se životu svetiš,
a ona ti ne pripada ni toliko,
koliko je pod nogama tvojim dok stojiš.

Kada uveče sa njive dođeš,
i zbog letnjeg sunca kad goriš
težinom dana pogođen,
pomisli, vredi li da se boriš
za prostor sudbinom omeđen
što tvoj biti neće dok postojiš.

Prethodni tekstDa li ste znali: Halejeva kometa
Sledeći tekstLaku noć
Ana Mutavdžić
Ana Mutavdžić
Završila sam književnost, a slikam. Predajem deci, a celog života učim. Ne volim vožnju, a celog života putujem. Stalno se dvoumim, ali uvek znam šta hoću.