fbpx
spot_img

Recenzija romana “Pelin i med”

“Moje vreme prolazi i nemam ga još mnogo” meni omiljen stih Block out-ove pesme “Protiv sebe”. Nimalo slučajno Bojana počinje roman baš ovim stihom, baš ove grupe i tokom čitavog romana muzika ne prestaje. Prožima kultna mesta Novog Sada, kojih nažalost ima sve manje. Ako tokom čitanja čuješ muziku i osetiš miris, možeš pouzdano reći da je roman dobar. Jasno sam omirisao prohladnu Kanadu i miris prašnjavog pojačala u nekom toplom podzemlju (u smislu underground muzike) Novog Sada. Kada je podzemlje imalo i neko drugačije značenje.

Nikada je nisam pitao ko je Marina (to je jedno od glupljih pitanja koje možeš postaviti piscu), ali naslućujem. I ne samo ko je Marina. Bojana je sve svoje slabosti , želje, fantazije šmekerski pretočila u svoje likove koji pred tobom ožive. Čuješ ih kad plaču, vidiš kako hodaju i umiru. I svi su nekako protiv sebe. Ponajviše Feđa. Zavoleo sam ga onda kada sam ga razumeo.

Pisac spretno koketira sa dilemom jer je dilema atrijum smisla. Živopisne scene, dozirani erotizam, kao u francuskom filmu ali prelivenom balkanskom krvlju senzitivne umetnice. Evidentan je realizam koji itekako podstiče našu skrivenu apstrakciju. Stupareva ostaje kreativno nedorečena. I to nije slučajna nedorečenost. Ona nam namerno ostavlja prostora za razmišljanje o onome čemu svi nesumnjivo težimo. Nije li to ljubav? “Samo treba da ti verujem i proći će” i Block Out zatvara krug.

Roman “Pelin i med” sam čitao dva puta. I stekao utisak da čitam dve različite knjige. Koju ćeš ti knjigu pročitati od tebe zavisi. Čitaoče, veži se!

Rade Aničić

Bojana Stupar
Bojana Stupar
Autor romana "Pelin i med" i "Pelin i med - drugi deo" i zbirke poezije "Odjek koraka tvojih". Živi u Novom Sadu. Ljubav kao večita inspiracija. Ljubav kao svrha postojanja, življenja, radosti. Utkana u tkivo života. U obliku kiseonika i soli na ranu. Boli i uzdiže.