Sanja Trninić: Bogati mornar

Prošlo je više od godinu dana kako je Lara raskinula sa dečko a još uvek nije bila u novoj vezi. Ne zato što ga nije prebolela, jednostavno nije upoznala nikog ko bi joj se svideo da poželi da bude sa njim.
Sve češće je posećivala društvene mreže. Jedno veče, došavši sa pilatesa, istuširala se i zauzela svoj omiljeni položaj u krevetu šetajući sa fejsbuka na Instagram i kontra.
Spazi da ima novog pratioca na instagramu.
“Opa, kakav baja.” Osmeh joj zatitra na licu.
Otvori njegov profil, pažljivo posmatrajući slike. Bio je visok, širokih ramena, jakih mišića i imao je očaravajući osmeh. Preplanuo u beloj majci, sa kratkom prosedom kosom.
“Malo je stariji…. sigurno ima blizu 50 godina. Ali, pored ovakvog frajera razliku od 15 godina bih zanemarila.”
Zvuk poruke trže je iz maštanja. Otvori poruke i pročita njegovo ime, David.
Nestrpljivo otvori poruku. Pozdrav joj stiže na engleskom jeziku.
” Super, baš sam ti ja za engleski. ”
Pozdravi i ona njega na engleskom, bar toliko zna. Međutim, on nastavi sa pisanjem. Dosta toga je razumela ali kad je trebalo da odgovori, nastade muka. Ali dragi Google translete je kao izmišljen za nju. I tako je krenulo svakodnevno dopisivanje.
Jedva je čekala da čuje zvuk poruke na svom telefonu. Sve ostalo je bilo u drugom planu.
Dasa je bio iz Amerike i to mornar na teretom brodu. Često je bio na moru a u vreme pauze dopisivao bi se s Larom.
Toliko joj je to prijalo da nije mogla da zamisli dan bez njegovih poruka. Slučajno, ako zakasni sa pisanjem već je bila tužna.
Potpuno se opustila i svašta mu je pisala o sebi a i on njoj. Čak su se i videli putem video poziva.
Lara se totalno zaljubila. Znala je da je ta veza nemoguća ali ipak nije mogla da prekine.
Jedno veče, ostala je duže na poslu da završi nešto i kada je krenula kući već je bio mrak.
Išla je ulicom razmišljajući o Davidu. Neko je išao iza nje. Nije obraćala pažnju. Odjednom, neko joj stavi mokru maramicu na nos i usta…..
….. Otvara oči polako, kao da se budi iz dubokog sna. Vrti joj se u glavi ili… ili se ljulja krevet u kom leži? Naglo skoči kad vidi da se nalazi u nepoznatoj sobi. Zaista se krevet blago ljuljao. Pomisli da nije zemljotres. Ustade iz kreveta osvrćući se po sobi. Spazi mala okrugla okna i priđe. Šokirala se shvativši da je na moru… u brodu.
Krene ka vratima ali bila su zaključana. Poče da udara i viče. Smiri se tek kad začu ključ u bravi. Pomeri se par koraka unazad.
Vrata se otvoriše a na njima se pojavi zgodan čovek u belim pantalonama i beloj majci. Preplanuli mišići mamili su da ih neko dodirne. Tek nakon nekog vremena podiže pogled ka licu. David!
“O čemu se radi? Kako sam dospela ovde?”
On joj se nasmeja i priđe.
“Želim te kraj sebe. Ne mogu samo da gledam tvoju sliku preko interneta.”
“Ali, zašto me ništa nisi pitao, kako sam se stvorila ovde?”
“Moji ljudi su te doveli.”
“Tvoji ljudi? Kako to da mornari tako dobro zarađuju da imaju svoje ljude?” Besno je upitala.
“Pa ja sam mornar na svom brodu. Ovo je samo jedan od mojih mnogobrojnih brodova.”
“To ti ne daje za pravo da me bez moje volje dovodiš čak na drugi kontinent.”
Predložio je da je povede kući a kasnije da odu na večeru.
Iako besna, uživala je u njegovom društvu. Bio je jako pažljiv.
Posle veče otišli su kući. U svojoj predivnoj vili pripremio joj je posebnu sobu.
Otišla je u sobu spremajući se za spavanje. Mlaka voda na tušu prijala joj je da razmisli o svemu.
Jeste ovo sve lepo i čarobno ali ne može tako da postupa sa njom. Drugo, ona ima porodicu u Srbiji. Spominjao je da ima sina. Gde je on? Šta ako se pojavi i žena?
Šta ona traži u kući nepoznatog muškarca, ljiljade i ljiljade kilometara od kuće?
Ne, ovo ovako ne može.! Odmah će otići kod njega i reći će mu.
Čvrsto rešena ode do njegove sobe i pokuca.
David je bio samo u donjem delu pidžame. Pločice na stomaku oduzimale su dah Lari.
Brzo se sabra i sve mu kaže što je smislila pre dolaska.
David priđe, nežno je privuče ka sebi i poljubi. U trenutku Lara se potpuno opusti i uzvrati mu poljubac. A onda ga naglo odgurne i nastavi paljbu.
“OK, ako je to što zaista želiš, sutra ću te poslati kući.”
Lara odahnu i ode u svoju sobu.
Ujutru je ustala rano. Nije znala kad ima avion.
David je već spreman čekao dole u dnevnoj sobi. Lep, obrijan, naparfemisan.. božanstven.
Lara okrete glavu besno i krenu ka autu. Do aerodroma je odvezao njegov vozač. Bilo joj je krivo što je on ne prati ali bilo joj je glupo to da traži posle scene koje mu je napravila.
Let joj je protekao u razmišljanju. Da li je pogrešila?
Danima je mislila na njega. Poruka nije bilo. Nedostajao joj je. Kako je glupa, zbog njenog glupog ponašanja izgubila ga je. Kako sad dalje.? Nadala se da će ga za par dana zaboraviti. Nedostajao joj je sve više.
Sedela je u svom krevetu, držeći telefon u ruci. Uključila je Instagram i dugo gledala u poruke. A onda ruke same krenuše da kucaju.
“Izvini, baš sam se glupo ponela. Nedostaješ mi..” Send je pritisnula pre nego što je mogla da razmisli još jednom.
Odgovora nije bilo ni tad ni narednih dana.
Bila je očajna. Ali sama je kriva.
Vraćala se sa treninga kad je ispred svoje kuće videla auto sa stranim tablicama. Prišla je, zagledajući auto. Imao je zatamnjena stakla i unutrašnjost se nije videla. Odjednom otvoriše se zadnja desna vrata i iz auta izađe David, lepši nego i na jednoj slici.
Priđe joj i poljubi je.
“Želiš li sad da pođeš sa mnom?”
Ona samo klimu potvrdno glavom i zagrli ga čvrsto, kao da se plaši da će ponovo ostati bez njega.
T. S.

Sanja Trninić
Sanja Trninićhttp://trsanjaoss.wordpress.com
Rođena je 1977. godine i živi u Pančevu. Radi kao knjigovođa u knjigovodstvenoj agenciji . Živi sa mužem sa kojim ima dva sina. Piše pesme i kratke priče. Obožava knjige. Godine 2008. izdala je knjigu pesama "Kontrola uma".