Stvaram Ženu od vulkanske vatre,
od kristala, dijamanta, etra…
Dok joj šapćem zaljubljene mantre,
raspem kosom miris letnjeg vetra!
Prinosim joj na drhtavom dlanu
list bosiljka, mirišljave trave,
zrak s Meseca – morsku vodu slanu,
stavljam sunce, oreol sred glave…
Za darove pripremam joj svašta;
smilja venac, ćilibar i smirnu.
Stvorena je – imala i rašta…
Sad joj volim dušu sjajnu, mirnu…
A kad jutro jednom gnusno svane,
Imaću je – da mi vida rane!
Kragujevac, 20. maj 2019.
