„Strip Kvadrat“ nikad ne preskoči da iznenadi svoje čitaoce. Za najmlađe su tu edukativne knjižice, za one nešto starije je tu domaći strip, a za sladokusce je stručnija literatura. A gde ćete stručnije od knjige koja se bavi estetikom stripa, sa prikladnim naslovom „Estetika stripa“?
Šta je to što kadar akademiji vuče?
Pre no što se bacimo na samo delo, bacimo se – ne bukvalno; ili da, bukvalno, ako vam je baš gušt – na autora iste. Doc. dr Boško Karadžov je rođen u Velesu. Završio je filozofske studije na Univerzitetu „Sv. Kiril i Metodij“ u Skoplju s prosekom 9,43, na temu „Osnove Dekartove teorije saznanja“. Doktorska disertacija iz 2011. godine, pod imenom „Paradoksi induktivne logike“, donela mu je čistu desetku.
Dakle, Karadžov zna znanje. Autorska dela „Logička analiza naučnog saznanja“ (2021) i „Paradoksi induktivne logike“ (2020) to dovoljno dokazuju. Ima ih još, dakako, ali iskreno nemam dovoljno snage da citiram celu njegovu radnu biografiju. Ali sam zato odvojio vremena da pročitam njegovo kapitalno delo o stripu, jednu od retkih knjiga ove vrste na prostorima Makedonije.
I bogami, imam šta da kažem.
Pre svega, duž sve tri celine – „Ontologija devete umetnosti, ili Šta je strip?“; „Istorija stripa: Od proto-stripa do štampanog formata“; „Ideologija i strip-kultura“ – naziru se hiljade i hiljade stranica koje je dr Karadžov pročitao, prostudirao i sumirao za radoznale. Poseban fokus je, doduše ne toliko očigledno i više nekako suptilno, dao na makedonskom stripu u ediciji „Nikad robom“, što se i dalo očekivati. Konkretno, najviše pažnje je dato izvesnim stereotipima suseda Makedonaca prikazanim u stripovima tokom negdašnje SFRJ.
Međutim, gro knjige odlazi na sam strip kao medij, na njegovu ikonografiju, na ideološke okvire pod kojima se razvijao, kao i na sekvencijalnu umetnost generalno. Naravno, tu se sada pokreće ona stara dobra „da li je strip samo na papiru ili je strip postojao od pećinskog čoveka?“; o tome sam podugačko pisao u članku o klišeima u srpskom stripu. Naravno, dijapazon događaja i napretka u domenu stripa pokrivenih u ovoj knjizi je poširok. Dr Karadžov se dotakao i „Zavođenja nevinih“ Fredrika Verthama, i paljenja stripova u Jugoslaviji početkom 70-ih godina prošlog veka, i fenomena „Mirka i Slavka“, i munjevitog uzdizanja alternativnog andergraund stripa u Sjedinjenim državama… Svega tu ima, a posebno o samom stripu kao formi.
I premda je mnogo čega tu za pohvalu, opet ima i nedostataka koje treba istaći. Dr Karadžov, istini za volju, je pokrivo širok dijapazon stripova, od američkih do frankobelgijskih, preko italijanskih pa do balkanskih. Najveći nedostatak je taj što je gotovo u potpunosti izbegao mange, i azijski strip uopšte. Ovo smatram propustom jer je nemoguće voditi bilo kakav diskurs o stripu, bio on vezan za njegovu istoriju, estetiku, sociopolitički uticaj, kulturološki uticaj ili pak popularnost, a da se japanski strip ne pokrije. Kao trenutno najjače strip tržište koje doslovce dominira globalno, manga se ne sme zaobići, pogotovo jer je tokom čitavog svog postojanja i te kako uticala na stripove širom sveta – a i obratno je tačno, treba navesti.
Pritom, tu su i neka opšta mesta koja zahtevaju malo osvrta i dodatnih pojašnjenja, poput nedovoljno obrazloženih detalja za „Mirka i Slavka“ (u knjizi Dr Karadžova se, recimo, ističe da su Mirko i Slavko izbegli metak u stripu, što je urbana legenda i ni po kom osnovu nije istina; opet, upućujem vas na članak o klišeima u srpskom stripu).
Naravno, ovo ne mogu da tvrdim, ali pretpostavljam da su oba ova propusta prisutna što zbog nedostatka vremena, odnosno neistražene građe, što zbog uštede vremena tokom samog rada na knjizi. S obzirom na ogroman angažman Dr Karadžova, ne sumnjam da je neke delove prosto morao da ostavi po strani dok je radio na ovoj knjizi. Iskreno se nadam nekom dopunjenom izdanju, gde će se pokriti propušteno i pritom dodati još zanimljivih detalja, a sve u svrhu istraživanja estetike stripa na jednom dubljem nivou.
Sumacija
Nemojte da vas uplaši poslednjih nekoliko pasusa – „Estetika stripa“ pokriva jedan važan segment kada je istraživanje sekvencijalne umetnosti u pitanju. Svojevremeno, dok sam pokrivao dela Aleksandra Stevanova, sam istakao kako Makedoniji dosta manjka stručnih knjiga na polju devete umetnosti koji je tretiraju kao ozbiljnu temu za akademsko istraživanje. Sličan je slučaj, recimo, i sa Crnom Gorom, pa i sa Bosnom i Hercegovinom – stručnjake znam sigurno da sve tri države imaju, čak orne da pišu o stripu, ali se malo ko odvaži jer, da budemo realni, nema tu mnogo finansijske isplativosti, a i potencijalna ciljna čitalačka grupa je limitirana.
Bilo kako bilo, ako želite kvalitetno izdanje koje pokriva strip u detalj i koje zadire u neke interesantne teme, „Estetika stripa“ je za vas.
