fbpx
spot_img

Slatke pripovesti

Hteli, ne hteli, u Srbiji vas čeka „Boneli“. Ne Serđo Boneli, doduše; čovek je preminuo 2011. godine. Nije ni njegov otac, Đanluiđi Boneli – od njegove smrti nas deli nešto više od 20 godina. Zapravo mislim na dela koja izdavačka kuća ove porodice plasira u Italiji i (nešto) šire. Da je Serđo poživeo još desetak godina, video bi rađanje novih serijala, kao i kampanju za em adaptacije stripova u druge medije (uz malo sreće, nipošto nalik filmu „Dylan Dog: Dead of Night“, koji je Boneli Junior sigurno imao prilike da vidi, već nešto poput fan filma „Dylan Dog: Vittima degli eventi“ snimljenog tek tri godine docnije, odnosno tri godine po smrti mlađeg Bonelija), em krosovere sa junacima američkog giganta „DC Comics“. Živo me interesuje kako bi reagovali na ove kreacije.

Naravno, tu je i ona druga varijanta. Mlađi Boneli i njegov kolega, Galijeno Feri (i da, apsolutna većina srpskih ljubitelja stripa na njega više i češće svršava nego na Cecu Ražnatović, ili Hanu Adrović za novije generacije) su obojica preminuli pre nego što bi ih izvesni fanovi iz zemlje seljaka na brdovitom Balkanu počastili makar i jednom sveščicom projekta „Zagor iz našeg sokaka“, nastalog iz iskrene ljubavi prema duhu sa sekirom. I velika jeste šteta ne dostići taj nivo, ne predstaviti svom omiljenom autoru svojevrsni omaž njegovom delovanju na polju devete umetnosti. Ali na sreću, jednom autoru iz Srbije to ipak jeste pošto za rukom, zato što je, na njegovu sreću, tvorac serijala „Marti Misterija“ još uvek živ, i još uvek vrlo aktivan.

foto: Strip Vesti

Alfredo Kasteli je svog plavokosog mezimca stvorio u svojim najboljim godinama, i nije mu puno trebalo da pobere masu fanova em u rodnih Žabara, em u nerodnih Jugoslovenčuga. Osamdesete su prošle u eksploziji popularnosti ovog lika na Balkanu. Devedesete su ispraćene raspadom i ratovima, ali se ljubav prema detektivu nemogućeg održala među svim narodima. U dvehiljaditim, mladi su čak imali prilike da gledaju i animiranu seriju zasnovanu na avanturama ovog simpatičnog detektiva (serija, inače, francuske produkcije sa jasnom anime ikonografijom). Naravno, sve se to izdešavalo finih 20tak godina po nastanku Martija. U međuvremenu, Kasteli nije imao čemu da se nada sa strane, niti je morao da brine – i dan-danas Marti uspeva da proda par desetina hiljada primeraka samo u Italiji na mesečnom nivou. Naravno, slične brojke se kreću i u Srbiji i regionu, kao i u Turskoj, Indiji, Nemačkoj, pa i Sjedinjenim Državama. Naravno, očekivao on ili ne, nadao se on ili ne, nešto je ipak dobio pri kraju druge decenije novog milenijuma, i to baš iz Srbije.

Dakle, šta je druga decenija novog milenijuma imala da ponudi Alfredu Kasteliju? Pa, to treba pitati festival „TRAS!“, autora Aleksandra Mikića, i naposletku samog Kastelija. U igri reči i pozivu na originalni naslov Martijevog serijala, sveščica „Alfredo Kasteli: Beogradska snoviđenja scenariste nezamislivog“ nosi podnaslov (odnosno „naslov epizode“) „Veče procvetalih lipa“. Za razliku od prosečnog izdanja iz „Bonelija“, ovo delo ima svega 22 strane sa sve koricama (poput američkih softcover mesečnih sveščica), od kojih samo 12 odlazi na sam strip (ostalo su uvodnici, ilustracije, fotografije, pojašnjenja pojmova, posvete, itd.). E sad, da li je moguće impresionirati Alfreda Kastelija ovako malim brojem tabli, koje se i te kako tiču njega, ali pokrivaju velike segmente em srpske, em keltske istorije, te domaće beletristike, i naposletku samog Martija u par kadrova?

Sudeći po njegovom predgovoru, koji dolazi odmah nakon uvodnih redova Dušana Mladenovića, Kasteli je bio i više nego zadovoljan.

Aleksandar Mikić, namerno koristeći pojednostavljeni, svedeniji stil kreiranja likova i pozadina (radi mimikrije figura ugraviranih na famoznom Gundestrupskom kotlu), je izvezao storiju o jednom lucidnom snoviđenju poznatog italijanskog scenariste tokom njegovog bitisanja u Beogradu, snoviđenju koje ga je vezalo za druide, pleme Skordiska, te naše velikane nauke, i naposletku njegove sopstvene likove (od kojih su neki takođe istorijski – u vas gledam, Džone Di i Edvarde Keli). Dakle, bilo je potrebno samo malkice osetiti miris lipa u punom cvatu, i veliki pisac iz zemlje sa susednog poluostrva se naprasno podmladio duhom, spreman da se upusti u novu avanturu pod stare dane i da istu prenese svojim ljubiteljima. Jeste, možda će preneti netačne informacije o nekim likovima iz fantastičnih romana domaćih nam autora (upamtite deco, Skordisci nemaju nikakve veze sa Slovenima), ali će svejedno preneti neopisivi osećaj ugodnosti i duhovnog mira. I ne, ovde ne mislim samo na fiktivnog Kastelija u samom stripu, već i na stvarnog Kastelija koji je u slast pročitao ovo neverovatno delo Aleksandra Mikića.

Iskreno, ne bih da delim u detalj šta se u stripu tačno događa, jer je to priča sama po sebi, sa puno rukavaca koji zahtevaju sopstveno istraživanje. Ono što mogu da kažem je sledeće:

 

  • Sladokusci „Martija Misterije“ će obožavati ovo delo
  • Fanovi stripa sa kratkim rasponom pažnje će puno toga naučiti
  • Domaći izdavači će videti enormni potencijal u ovakvim kratkim omažolikim pričama
  • Domaći autori će se okuražiti i krenuti da stvaraju sopstvena dela po uzoru na ovo
  • Nije potrebno ni 12 tabli stripa da se iskreno i bez sujete pokaže ljubav prema jednom junaku

Alfredo Kasteli je izvanredan pisac, ali kako sam video u „Večeri procvetalih lipa“, taj momčić od 73 godine nije ni loš protagonista.

Ivan Veljković
Misli o stripu, pokatkad i filmu, bačene na digitalni papir i puštene u etar.