fbpx
spot_img

Slobino zanimljivo ćoše: Frojd -crtice života-

Cilj „crtica života“ nije da se bavi vikipedijom, te brojkama i hronološkim godinama vezanih za rad ovog jedinstvenog čoveka koji je zario skalpel u lavirint ljudske duše, već da se pozabavi sa nekoliko zanimljivosti, manje poznatih ili gotovo nepoznatih. O ovim zanimljivostima je reč…

1/ Cigara bez koje nije mogao

Gledajući Frojdove sačuvane fotografije, obično ga možemo videti kako u ruci drži cigaru. Čini se da je bio strastven pušač. Skoro nikad nije pio alkohol i nije bio izbirljiv po pitanju hrane, ali je bio zavistan od duvana. Frojd nikada nije ostao bez kvalitetnih Havana cigara i pričalo se da je pušio više od dvadeset komada dnevno. Počeo je da puši sa dvadeset četiri godine, ali je kasnije pokušao da ostavi cigare na godinu dana zbog srčanih tegoba. Međutim, ponovo je propušio rekavši: „Kada prekinem divnu naviku pušenja, moja intelektualna interesovanja se smanjuju. Nikada ne bih ostavio pušenje samo da bih živeo duže“. Njegova hronična pušačka navika je verovatno uzrokovala rak usne koji je dobio sa šezdeset šest godina. U toku sedamnaest godina pre nego što je umro, imao je više od trideset operacija i, ignorišući bolove, nikada nije prestao da puši cigare.                                                                                                          Kada su ga usputno pitali zašto ne voli alkohol, a obožava cigare, odgovorio da „alkohol pomućuje rasuđivanje, a cigare podstiču koncentraciju“. To su bile Frojdove sažete reči koje pokazuju kako nije voleo dvosmislenost.

2/ Frojdovi čuveni psi

Oko Frojda, u trenucima zabeleženim kamerom u njegovom starijem dobu, uvek je trčao neki pas. Kako je stario, Frojd je sve više voleo pse. Njegova prijateljica i pristalica Ledi Mari Bonaparta poklonila mu je kuju rase čau-čau zvanu Tatun, koja je okotila dva šteneta, Jofija i Luna. Frojd je zavoleo Jofija i nazvao ga „pas psihoanalize“. „Jofi izgleda nekako čudno kada ugleda nekoga koga ne voli“. Ako se psu na neki način ne bi svideo neki njegov pacijent, desilo bi se da je to isto mislio i Frojd.                                                                                                                Frojd je čak u njegovim knjigama pisao o „neospornoj vezi“ između njega i njegovog psa. „Na neki način, činjenica da jednostavna duša ne poznaje nepodnošljive borbe civilizacije u potpunosti opravdava lepotu celog života“. Frojd je bio skoro gluv i nije mogao da čuje ničije pevanje, ali kada je davao takt Jofiju, otpevao bi sledeći stih Mocartove opere „Don Đovani – „Nas dvojicu veže spona prijateljstva“.                                                                                                   Ana, njegova ćerka, imala je velikog psa sa imenom Volf. Često je uzimala taksi i šetala Volfa po parku. Jednog dana je Volf otrčao u šumu i nestao. Ona ga je dozivala i tražila svuda ali ga nije mogla naći. Došla je kući slomljenog srca, a Volf se kasnije vratio -taksijem. On je bio navikao na uobičajenu vožnju taksijem i ušao je u jedan. Iznenađeni taksista je hteo da se odveze, ali je pas zalajao i nije hteo da se pomeri sa sedišta. Adresa psa je bila ispisana na ogrlici tako da ga je taksista dovezao kući. Tu priču je porodica Frojd sa ponosom pričala.

3/ Mari Bonaparta

Reč je o dami koja je pomogla Frojdu kada je pobegao iz Austrije, a bila je Napoleonova unuka, udata za najmlađeg sina grčkog kralja, i rođena u porodici koja je bila u krvnom srodstvu sa danskom kraljevskom porodicom. Od svoga lečenja 1925, postala je Frojdov odani pristalica. Ne samo da mu je pomagala dok je bio u progonstvu, već je bila zaslužna za još jedno nezaboravno delo.                                                                                                                                       Flis, Frojdov prvi učenik, posedovao je mnoga Frojdova pisma koja su, posle njegove smrti prodata trgovcu umetninama i došla u posed Mari. Pošto je Frojda bio strah da objavi svoja stara, lična pisma, on je razmišljao da vrati novac i da ih uništi. Međutim, Mari ih je otkupila od trgovca umetninama pod uslovom da ih neće prodati Frojdu, i primorala ga je da se odrekne te ideje. Kada je Frojd odbegao u Englesku, nacisti su zaplenili sredstva koja su jevrejske porodice držale u bankama. Mari je Frojdove knjige poverila jevrejskoj banci Rotšild u Beču, tako da su bili izgledi da i one budu zaplenjene. Mari je požurila iz Pariza u Beč da zaštiti pisma od Gestapoa, pošto su ova pisma, posle njegovih eseja, bila najvažnije Frojdovo delo.                         Za sedamdeset sedmi rođendan, Mari je Frojdu poslala grčku vazu u kojoj se sada nalaze njegovi ostaci na groblju Grin Garden u Londonu.

Slobodan Osmokrović
Slobodan Osmokrović rođen 21.9.1963 g. u Inđiji, ekonomski tehničar. Živim u vremenu kome ne pripadam.