Sara Jekić
18 OBJAVE0 KOMENTARA
Rođena sam u Prištini 18. 5. 1996. godine. Trenutno živim u Prokuplju. Studiram srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Moje pesme su zastupljene u nekoliko zbornika, a imam i objavljenu zbirku pod nazivom "Samo se očima iskreno voli" u izdanju Presinga.
Sara Jekić: Soba bez mirisa
Još ponekad zakoračim tamo
odakle sam pognute glave
jednom istinski želela da odem.
I sve je isto
u toj praznoj sobi bez mirisa,
u kojoj nema ničega i
nema nikoga.
Tišina...
Sara Jekić: Staze, lica, predeli
Promiču daleki predeli;
sa njima putuje daleko nebo.
Sve je sad daleko.
Posmatram kuću koja je mogla biti nečiji dom;
napuštenu zemlju koja je mogla biti plodna njiva.
Sve...
Sara Jekić: U Višegradu
Kako bi bilo lepo
stopiti se sa kamenom
koji o svojoj mudrosti
ćuti vekovima.
Stopiti se sa rekom,
uliti u njeno koreno
i tako bez briga
mirno teći.
Vreme nas se ne...
Sara Jekić: Poljubac u leđa
Jedno se sazvežđe ugasilo
otkako ga ruke ne miluju
i Sunce je postalo udaljenije
za čitavu svetlosnu godinu.
Oblaci od pare su se razišli,
komete ljubavi zauvek mimoišle;
nema više...
Sara Jekić: Predosećanje
Mesec mutno para oblake.
Ulicama odzvoni tek po koji korak.
Noćni vetar miluje prozore.
Ukus u ustima gorak.
Željno iščekujem dolazak sna,
ali me talasi misli zapljuskuju.
Biće ovo još...
Sara Jekić: SVI ZIDOVI MEĐU NAMA
Neki su se pravi susreti
dogodili u pogrešno vreme,
kada je ljubav visila u vazduhu,
a ipak ostala neuhvatljiva.
I naš susret je bio jedan od tih,
mada smo...
Sara Jekić: Mladež
Za tobom su ostala
nezatvorena vrata i
tragovi cipela u hodniku
čiji zvuk uho ne zaboravlja.
Za sobom si ostavio
kožu uvek željnu milovanja
i prazan prostor na mestu
nekadašnjih zagrljaja.
Ostalo...
Sara Jekić: Krugovi
Krug
kao najsavršeniji oblik u prirodi.
Krug
kao užareno Sunce visoko na nebu.
Krug
kao belutak koji je oblikovala reka.
Krug
kao najsavršeniji oblik što voljene razdvaja.
Linije čiji se krajevi spajaju...
Sara Jekić: Požar
Krvare oblaci na zapadu;
krv se plavetnilom razliva.
Nebo naizgled gori u plamenu.
Ljudi posmatraju.
Ljudi k’o ljudi,
opčinjeni požarom,
jedni se osmehuju,
dok drugi suze rone.
Jedni kroz šapat
kazuju molitve,
drugi psuju.
A...
Sara Jekić: Ogoljenost
Šta ostane od napisanih pesama?
Po neko seme reči
koje treba zakopati duboko u zemlju
i zalivati sve dok ne izraste drveće
sa krošnjama od smeha, plača ili...
Sara Jekić: Pesnikova tuga
Svaki je pesnik naivni sanjar
što ljubav svoju na dlanu poklanja,
a srce njegovo - tajna pećina,
gde ime voljene tužno odzvanja.
On ima dušu beskrajnu
nalik nebu prepunom...
Sara Jekić: DOĐI PRE ZIME
Nebo tamni i postaje gušće.
Usamljene klupe u parku plaču.
Dolazi zima.
Neme su gradske ulice
u kojima sve ređe odzvanjaju koraci.
Ni lepet krila se ne čuje više.
Pesma...
Sara Jekić: Bila sam tvoja
Bila sam tvoja snaga,
kad je pod teretom popuštala duša,
pred tobom bez stida stajala naga,
neko ko je uvek spreman da te sasluša.
Bila sam tvoja tišina,
kada...
Sara Jekić: KUĆA U KOJOJ STANUJE SUNCE
Prisetim se s vremena na vreme,
kako smo nekada davno
po čitav dan mogli da pričamo
i zamišljamo naš savršeni život.
A za taj naš savršeni život
uopšte nije...
Pridruži se našem timu!
Promocija humanih vrednosti
Hit VIdeo
