fbpx

Sara Jekić

Sara Jekić
18 OBJAVE0 KOMENTARA
Rođena sam u Prištini 18. 5. 1996. godine. Trenutno živim u Prokuplju. Studiram srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Moje pesme su zastupljene u nekoliko zbornika, a imam i objavljenu zbirku pod nazivom "Samo se očima iskreno voli" u izdanju Presinga.

Sara Jekić: Soba bez mirisa

Još ponekad zakoračim tamo odakle sam pognute glave jednom istinski želela da odem. I sve je isto u toj praznoj sobi bez mirisa, u kojoj nema ničega i nema nikoga. Tišina...

Sara Jekić: Staze, lica, predeli

Promiču daleki predeli; sa njima putuje daleko nebo. Sve je sad daleko. Posmatram kuću koja je mogla biti nečiji dom; napuštenu zemlju koja je mogla biti plodna njiva. Sve...

Sara Jekić: U Višegradu

Kako bi bilo lepo stopiti se sa kamenom koji o svojoj mudrosti ćuti vekovima. Stopiti se sa rekom, uliti u njeno koreno i tako bez briga mirno teći. Vreme nas se ne...

Sara Jekić: Poljubac u leđa

Jedno se sazvežđe ugasilo otkako ga ruke ne miluju i Sunce je postalo udaljenije za čitavu svetlosnu godinu. Oblaci od pare su se razišli, komete ljubavi zauvek mimoišle; nema više...

Sara Jekić: Predosećanje

Mesec mutno para oblake. Ulicama odzvoni tek po koji korak. Noćni vetar miluje prozore. Ukus u ustima gorak. Željno iščekujem dolazak sna, ali me talasi misli zapljuskuju. Biće ovo još...

Sara Jekić: SVI ZIDOVI MEĐU NAMA

Neki su se pravi susreti dogodili u pogrešno vreme, kada je ljubav visila u vazduhu, a ipak ostala neuhvatljiva. I naš susret je bio jedan od tih, mada smo...

Sara Jekić: Mladež

Za tobom su ostala nezatvorena vrata i tragovi cipela u hodniku čiji zvuk uho ne zaboravlja. Za sobom si ostavio kožu uvek željnu milovanja i prazan prostor na mestu nekadašnjih zagrljaja. Ostalo...

Sara Jekić: Krugovi

Krug kao najsavršeniji oblik u prirodi. Krug kao užareno Sunce visoko na nebu. Krug kao belutak koji je oblikovala reka. Krug kao najsavršeniji oblik što voljene razdvaja. Linije čiji se krajevi spajaju...

Sara Jekić: Požar

Krvare oblaci na zapadu; krv se plavetnilom razliva. Nebo naizgled gori u plamenu. Ljudi posmatraju. Ljudi k’o ljudi, opčinjeni požarom, jedni se osmehuju, dok drugi suze rone. Jedni kroz šapat kazuju molitve, drugi psuju. A...

Sara Jekić: Ogoljenost

Šta ostane od napisanih pesama? Po neko seme reči koje treba zakopati duboko u zemlju i zalivati sve dok ne izraste drveće sa krošnjama od smeha, plača ili...

Sara Jekić: Pesnikova tuga

Svaki je pesnik naivni sanjar što ljubav svoju na dlanu poklanja, a srce njegovo - tajna pećina, gde ime voljene tužno odzvanja. On ima dušu beskrajnu nalik nebu prepunom...

Sara Jekić: DOĐI PRE ZIME

Nebo tamni i postaje gušće. Usamljene klupe u parku plaču. Dolazi zima. Neme su gradske ulice u kojima sve ređe odzvanjaju koraci. Ni lepet krila se ne čuje više. Pesma...

Sara Jekić: Bila sam tvoja

Bila sam tvoja snaga, kad je pod teretom popuštala duša, pred tobom bez stida stajala naga, neko ko je uvek spreman da te sasluša. Bila sam tvoja tišina, kada...

Sara Jekić: KUĆA U KOJOJ STANUJE SUNCE

Prisetim se s vremena na vreme, kako smo nekada davno po čitav dan mogli da pričamo i zamišljamo naš savršeni život. A za taj naš savršeni život uopšte nije...

Pridruži se našem timu!

Promocija humanih vrednosti

Hit VIdeo