Dubrovačka republika je vekovima opstajala među tada velikim silama zahvaljujući rešenosti da po svaku cenu brani svoju slobodu i nezavisnost. Strategija vojne odbrane zasnivala se na snažnim utvrđenjima, bedemima i kulama koji su opasivali grad sa svih strana, a posebno na ličnoj hrabrosti svakog Dubrovčanina koji je bio spreman da položi život za slobodu svoje republike. Prvi naseljenici došli su ovamo posle propasti Epidauruma i počeli da traže zgodno mesto na kome bi mogli da organizuju odbranu od bilo kog napadača. Tako su izabrali malo krševito ostrvce koje su odmah počeli da opasuju zidom. Zidovi oko grada bili su napravljeni od kamenih blokova debljine oko 1.5 metar. Zidovi su bili ojačani još jednom doziđivanjem 15 kula u XIV veku.
Međutim, u prilikama koje su nastale osvajanjem Carigrada od strane Turaka 1453 godine, u Dubrovniku je procenjeno da opasnost dolazi sa te strane, baš kao i od stalno prisutne Venecije. Tada je u rekordnom roku od tri godine, dovršen severni zid visine 25 metara, na pravcu kula Minčeta – Vrata od Ploča.
