Igra, trka… Lopta
i poljana. Ali ne kakva
poljana, već naše mesto
naš kutak odrastanja…
Poljana beše, naša
mala „G
rbavica“ iz milošte
je tako zvasmo. Sećanja sada
davna ipak ne blede i
otimaju se zaboravu…
Na Grbavici, na dva kamena
kao golovi, sve je odisalo
lepotom igre… Bilo je to
tada, tih vremena i nikada
više…
„Visoka“… Nije go… A onda
slatka dečja prepiranja, te
merenja koliko je lopta u
vis otišla i tako uz veselu našu
graju do opet neke nove
„Visoke“…
