Sve je to samo gluma, dečko moj. Glumac legne sa golom glumicom u krevet, snima ih kamera, gledaju ih desetine ljudi, a oni – glume. Da li baš uvek glume? Pretvaraju se da rade ono što stvarno rade? Koliko je tanana ona nit između igre i stvarnosti? Da li glumac uvek u svojoj koleginici vidi gumenu lutku ili samo kad se nađu goli u krevetu? Da li u sebi uvek vidi samo običnog klovna koji, sa našminkanim licem, radi ono zašta je plaćen? Glumci se često žene između sebe. Njima je lako, oni mogu da isprobaju više njih pre nego što se odluče. Makar samo filmski. A kad se uzmu, da li tu ima varanja i pretvaranja, koliko god oni tvrdili da je sve to namešteno, režirano, gluma, igra…? Da! Sve je to samo „filmski“ – a sise? Da li su one prave ili su i one filmske? On je nju hvatao za sisu, i to se lepo vidi na filmu. Sa ove ili sa one strane kamere…
