Ma kog vraga da mislim i o njemu.
Dosta što me satire dan, ukopava noć.
Dan više nije dan, noć više nije noć.
Zar nije za to stvoren Bog?
Il’ ruke digao je i on.
Učiše nas,
Darovao nam slobodu, tlo.
Srce i dušu, ruke i stopala, oči i usta.
i još mnogo, mnogo tog.
Ma kog vraga da mislim i o njemu.
Ali ako daje sunce, ljubav, spokoj,
zar ne bio trebao biti i ja,
Taj?
