U nekoliko navrata imao sam plaćen hotel za vreme mojih nastupa. I to pravi hotel sa sve onim zvezdicama i čudima… Sauna, bazen, teretana i ostale snobovske potrepštine bez kojih današnja gospoda ne može ni da diše.
Pošto neretko živim kao socijalni slučaj, na takvim mestima se osećam kao prase kada ga pustiš na tek oprani tepih.
Volim i da ukradem hranu sa švedskog stola a posle to da razdelim kome stignem ili da sačuvam za ne daj bože.
Nisam lopov, šta vam je, nego sam praktičan.
Sećate se Robin Huda, ta neka varjanta recimo.
U takvim hotelima važni tipovi cugaju skupa pića dok se polugole devojke vrte oko njih i ispunjavaju im jeftine prohteve. Pošto na svojim turnejama idem uglavnom sam, ne preostaje mi ništa drugo nego da posmatram bogataše kako to rade.
Uvek mi je smešno kada me recepcionari dočekuju kao neko važno lice. Briga njih za umetnost. Oni to rade za novac a ja se baš i ne snalazim kada treba da glumim nekog mnogo bitnog.
Još imam i fabričku grešku da se sa svima trudim da budem blizak i nikako da se rešim tog provincijskog kompleksa.
Nadobodne njuške umeju daleko bolje da uživaju u svojoj važnosti dok sam ja tako vaspitan da nikome ne budem na smetnji.
Dođe mi čak da uzmem čistačicama metlu iz ruku i da čistim umesto njih.
Ne volim da me neko služi, osećam se neprijatno. Time se valjda nesvesno zalažem za ljudsku ravnopravnost.
Meni je, iskreno, doživljaj kada mogu satima da se kupam u hotelu jer mi kući voda u bojleru traje od tri do pet minuta. Star bojler, stare instalacije, šta ćeš.
Dok je u ovim novim hotelima tako dobar pritisak da vrlo brzo od kupatala napraviš saunu i imaš utisak kao da te masira najbolji maser na svetu.
Da vam ne pričam kakve su mi sve ideje padale na pamet, ako ništa drugo bar znam da uživam.
U svakom slučaju elitni deo društva napreduje. Svakako mu ne pripadam ali kada dobijem kratkotrajnu privilegiju trudim se da je iskoristim na najbolji mogući način.
Takve hotele i prave da sve šljašti i blješti, ljudi pate od luksuza i veličine dok ja u životu nijedan selfi još uvek nisam napravio.
Iskreno, briga me za sve to…
Jebeš ti takvo uživanje kada ne mogu drugi da uživaju zajedno sa mnom.
Toliko je onih meni bliskih o kojima razmišljam dok sam deo tako nečega da neretko na sebe u potpunosti zaboravim.
Problem je što i to uživanje traje maksimalno 24 časa pošto obično do 11h ujutru mora da se isprazni soba.
A onda sve iz početka, torbu na leđa i nazad u svoj svet.
